Бранич

0 МЕНИЧНОМ ЈЕМСТВУ (АВАЛУ)

447

да он одговара тек ако главни дужник не буде могао исиунити обавезу, и захтевати, да се тужба против њега одбаци као неумесна. Тако је по Грађанском Законику. Обавеза пак меничног јемства, о којој говори 'Трг. Законик, строжија је: јемац одговара солидарно са оним меничним дужником, за кога је јемчио. У § 118. Т. 3. ирописано је:.. .„Овај јемац обвезује се заједнички и оним истим начином ..." и т. д. Менични поверилац може дакле једновремено да тужи и меничног дужника и његовог јемца, или пак само јемца, ако му то изгледа пробитачније. И ово важи, као и у грађ. праву, једино за случај, кад не постоје нарочите погодбе странака о садржини и обиму јемства, јер се у противном случају садржина јемчеве обавезе одређује према тим специјалним погодбама. У последњем ставу § 118. каже се: ... „ако дотичне странке нису друкчије уговориле," из чега излази, да је странкама допуштено мењати у том погледу карактер обавезе јемчеве. Што се тиче саме садржине јемчеве обавезе, у том погледу нема разлике између грађанског и меничног јемства, јер у оба случаја јемац одговара онако и онолико, како и колико је обавезан главни дужник, за кога је он јемчио. То је јасно и изилази из саме природе јемства, као споредног уговора.

Менично јемство или авал 1 састоји се у томе, што менични јемац гаранту.је извршење обавезе од стране једног меничног дужника и обавезује се, да солидарно са њим (тим дужником), изврши ту обавезу. Меничеим јемством увећавају се гарантије за исплату менице, јер придолази још једно лице, од кога менични поверилац може тражити исплату менице. Менично јемство и има то за циљ, као што се види из §. 117. Т. 3. који гласи: „Исплата менице може се обезбедити и нарочитнм меничним јемством.". Речено је напред, да је обавеза меничног јемца спо1 Реч авал употребио ]е наш Трг. Законик у наслову VIII главе, која говори о меничном јемству. Она долази од италијанске речи а г>аМе, што би се српски казало ,сниже" и симболички представља карактер обавезе мен. јемца, указујући на место, где се он потписује. Видети: Ђ. Несторовић, Правне расправе и чланци. стр. 98.; ТЛ67: ^есН8е!гесИ±, 4. АиЈ1а§е, 8. 575.