Бранич

484

Б Р А Н И Ч

да пресече све конфликте права. Право да живи човека који се дави и моје право својине на грани и на земљиште које се иружа поред реке не могу, у хипотези, добити у исто време сатисфакцију: право на живот важније је од права својипе, друго, у потребној мери, изчезава пред првим. Ово ублажење права својине увек су означавали и потврђивали хришћански философи и моралисте, нарочито светн Тома. 0 томе се предаје у опште у теолошким факултетима и у великим семинарама. Ипак један велики дед наших журналиста држи да је истину овде изнео први пут, има четпри године председник једног среског суда. И овај магистрат, окружен изненада неочекиваним ноторитетом, сам је убеђен да је открио Америку, и као Наполеон, греди у својој слави. Његова би слава пзвесно била бесмртна кад би Балчак још живео. 35. — 4. Још има: не само природни закон забраљује ми да спречавам моме ближњем да се послужи мојом ствари у случају апсолутне потребе, већ ми он наређује заповедно да се њом сам послужим да помогнем онима који су у таквим опасностима, бар кад то могу а да се пе изложим озбиљним ризицима. -Ја сам дужан да спустим грану која може да одржи на води човека који се дави, да сам пружим мој хлеб човеку који умпре од глади пред мојим вратима. Испитаћемо на другом месту пптање да ли онај к«јп је употребио ствар другога у случају нужде дугује какву накнаду сопственику. 36. — Такви су изузеци које природни законп постављају непосредно слободи акције сопственика. Не треба рећи да тиме природни закони стешњавају право својине. Треба рећи да га они граниче. Они постављају његове крајне и непрелазне границе. Они га не стешњавају, јер су они тако исто стари као оно, и никада оно није имало веће пространство од онога које му они не допуштају да пређе. Никада сопственик није имао право да чини са својом ствари употребу противну добрихМ обичајима, разуму, праву другог, и никада неће га имати, јер су природни закони непроменљиви. Пре интервенције позитивних закона и погодаба, својина има дакле границе али не трпи ограничења. Исто тако, кад слобода сопственика не трпи друге окове до оне које јој намећу природни закони, својина достпже