Бранич

486

Б Р А Н И Ч

Исто тако још никакав писани закон не противп се код нас томе да сопственик какве добре и корисне ствари уништи исту из чистог каприса, на пример, томе да сопственик какве красне жетве запали је из уживања. Али је један такав акт противан разуму и зацело кривичан и ту још, ако сопственик има власт д& га изврши, нема право на то. 39. — Констатовање да ова овлашћења сопственика нису права није такође без практичног интереса, као што би се могло то мислити. Практични је интерес да лица која су присутна на месту и у моменту кад сопственик хоће да изврши ова акта која су за осуду имају право да се противе томе и да се не изложе, спречавајући их умереном употребом силе, ни казни ма какве врсте, ни разуме се, накнади штете. 40. — Многи су јурисконсулти употребили израз злоупотреба права својине да би квалификовали нелегитимне употребе стварп, које не забрањује изричпо позитивни закон. Израз је антифилософски. Злоупотреба и право речи су које не иду заједно, Чим злоупотреба почиње, право престаје. „Не може имати „злоупотребљиве употребе" једног права ма каквог, каже врло добро г. Планијол, јер један исти акт не може бити у исти мах противан и саобразан праву... Може дакле ту имати злоупотребе у владању људи, не кад врше какво право, него кад га пређу." 1 Максима зитит јиз зитта тјгта заслужује псту критику. Оно што је неправда не може бити право, баш и кад се позитивни закон и не противи томе. Немачки закон прави исту погрешку мисли и говора, кад каже: „вршење каквог права није допуштено кад оно не може имати други циљ осим да проузрокује штету другоме." 2 Један акт који нема други циљ осим да причшш штету другоме јесте кривични акт, противан разуму, нападач права другога, и не може дакле бити вршење каквог права. 41. — 1 Акте на које циља ова одредба немачког законика извесно не допуштају баш ни законодавства која, као наше, не говоре о њнма специјално; и они ће морати, пред нашим судовима исто тако као и пред немачким судовима,

1 ТгаШ е1еш (1е (1г. с!у . 1. II. 2° е<1. 371.

2 Чл. 226.