Бранич

ДЕфиНИЦИЈА И ПРАВНИ ПОЈАМ СВОЈИНЕ

491

ствари, т. ј. имати свако на овој ствари један део права својнне. Али два или више лица не могу бнти у исто време сопственици ствари, т. ј. иматн сваки на њој цело право својине. Ђиогит гп зоШит дотгпшт евве поп роГез1. 1. 5. §15. В. соттосГ. Потије показује ову истину на један начип који нас не задовољава. „Резон је, каже он, да су сопетвена и општа „контрадикторни. Ако претпоставимо да је други а не ја „сопственик једне ствари чији сам ја сопственик, онда је „ова ствар заједничка између нас; а кад је заједничка, не „може се више рећи да је она моја сопствена као цело и да „ја имам на њој својину као цело; јер су сопствена и општа две контрадикторне ствари 2 ." Аргуменат који Потије изводи из речп сопствена могао би се употребити да се брани погрешно да је право .војпне несагласно са другпм стварним правом макаквим, са плодоуживањем на пример. Ако је моја ствар оптерећена каквим уживањем, може ли се рећи „да је она мени соиствена као „цело"? И зар нема контрадикције између сопствена једноме као цело и сопствена другоме као део? Оспм тога, ако покушамо да замислимо два права својине на једној истој ствари, оно што отуда резултује, пнје то да је ствар заједничка, већ, као што ће.мо то видети, или доиста апсолутна инерција ривалних права или на против њихова борба без краја и без примирја, у сваком случају једна ситуација која нема имена нп у каквом језику, пз тога простог разлога што не постоји и не може постојати нигде. 53. — Оно што треба рећи, то је, ди пошто је право својине право по коме једно лице може у принципу да извлачи из једне ствари све њене услуге, следује математички из ове дефипнције да, чнм једно лице има ово право на једној стаари, свако друго лице може имати на овој ствари само право да из ње извлачи одређено услуге, јер једно правило може доиста коегзистирати са изузецима, али не може коегзистпрати са противним правплом. Право је својине као један суверенитет на ствари. Ну, суверенитет може доиста, а да не буде понпштен, да прими границе, да трпи ограничења, да подноси баш на својим странама парцијелне суверенитете: али он не трпн какав други општи суверепитет и равав њему. Два општа и јед2 ТгаМе <1и <1от. <1е ргоргШе. 16. + IX. Ле 1' ееИ[. Вип§пе1.