Бранич

572

Б Р А Н II Ч

нина друштвене заједнице, у којој постоји правни поредак, основан на дужности свих чланова заједнице, да истину покажу државној власти, која је дужност управо услов за напредовање друштва. Најзад ова блажа казна не одговара ни захтевима оних криминалиста, који казну желе, да одмере према антисоцијалној вољи кривчевој, нити захтевима оних који казну одмеравају према исходу радње. А као исход радње лажног сведочења не може се сматрати само онај резултат који оптуженог снађе услед лажног сведочења сведоковог, већ и она повреда доказаног права државе, које је овде од валшог утицаја при оцени кривичне одговорности лажног сведока, пошто је он свој исказ дао у једној ствари, где се тражи материјална истина, из чега излази, да би казна ова, ако не иста са оном за лажно сведочење на штету оптуженог требала да буде бар строжа од оне за лажно сведочење сведока у грађанској парници. Но да се вратимо даљем излагању § 267. к. з. Овај параграф у тач. 2. регулише два случаја: у првој реченици говори о лажном сведочењу на штету оптуженог, а у другој реченици свецијалише овај случај тиме, што води рачун још о томе, да је при том оптужени био невин, или је врло малу казну заслуживао, па је због овог лажног сведочења клетвениковог на смрт осуђен. Особеност ове тач. 2. је у томе, што се од постављеног правила, да се казна изриче због лажног иредстављања факата под заклетвом, без обзира на то, да ли је услед тога представљања било за кога користи или штете, чини у другој реченици ове тачке изузетак, па се за нарочиту осуду лажног кривоклетника, већу но што је иначе, захтева, да је осуда оптуженог изречена на основу лажне сведоџбе клетвеника. Осим тога се захтева, дајеутврђено: да је оптужени био невин или да је врло малу казну заслуживао, иа је због овог лажног сведочења клетвеника на смрг осуђен. Штета о којој говори прва реченица ове тачке општег је карактера у оба дела, као у опште у целом овом пропису. Овај изузетак, који би имао да се тумачи зМс1е, и који има још свога смисла, проширен је у § 268. у опште правило, те се и овде тражи: да је оптужени услед лажне заклетве клетвеникове осуђен, услед чега се код лажног сведочења има увек мотрити на то: 1. да ли је осуда оптуженог изречена или не, и 2. ако је изречена: да ли је осуда по-