Бранич

0 КРИВОКЛЕТСТВУ II ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ 575

лажног сведочења, ма да се постојањем ове може лакше утврдити лажност заклетве и кривичност клетвеникова. Исто тако није се ни по науци пруског казненог права захтевало фактичко постојање штете. 1 У напред изложеном смислу има се разумети штета и по немачком праву, које под њом разуме у опште правну штету-—§ 154 и § 158 к. з. — где се у опште ова и захтева. Она ннје захтев у грађанским предметима, али је готово неизбежна последица кривоклетства, док је њено постојање у кривичним предметима нарочити захтев. При овом разликовању: да ли је осуда оптуженог следовала услед лажног исказа клетвениковог или не, тешко је увек утврдити узрок осуде. Ово се нарочито опажа. у случајима, где је за пресуђење надлежан поротни суд, а особито онда, као што је случај у неким другим државама, кад поротни суд не даје никакве разлоге за пресуђење. За убеђење поротног суда може бити од важности исказ кога сведока, који случајно чак и при давању разлога у пресуди може остати неоцењен, па ипак да је био од пресудног утицаја за стварање убеђења код поротника. Кад поротнп суд не даје разлоге потпуно је немогуће контролпсати, колико је који исказ сведока био од утицаја по својој важностп на стварање поротничког убеђења. 2. — § 268 претпоставља, да је осуда над оптуженим изречена због лажног сведочанства клетвеника и казна извршена. При том се разликују три случаја: 1) осуђено је невино лиг\е и казна извршена у иелоши или делимице\ у том случају кривоклетник се кажњава на исту казну, која је на невиним оптуженим извршена. 2) оптужени је крив, али је осуђен на већу но што је заслужио; у том се случају кривоклетник казни поред заслужене казне за кривоклетство (а то је она из § 267. т. 2. реч. II) још и на овај вишак, на који је оптужени, због лажне сведоџбе поред заслужене казне осуђен, у колико је то могуће извршити. 3) оптужени је био невин, или је био крив, алијемалу казну заслуживао, па је осуђен на смрт и убијен —; при чему се — разликују два случаја: а) кривоклетник је знао, да лажно сведочи, а сведочио

1 Тћеше, ор. сН. стр. 749.