Бранич

584

Б Р А Н II Ч

8. Из природе самог акта сведочења излази, да се оно мора састојати у позитивној радњи говора — или писања о извесном факту. Лажност те позитивне радње даје истој само кажњиви карактер, не мењајући њену природу. Према томе дело лажног сведочења не може постојати у негативној радњи сведоковој: неодговарању на постављена питања, нити се на исто може применити казна лажног сведочења. За тај случај предвиђена је по нашем праву за сведока административна казна притвора § 100 кр. пост. Ово важи такође по француском праву, 1 којим је предвиђена новчана казна (чл. 304. сос1е сГ Шбћ'. спш.). Но ако је сведок сведочио, да нешто није видео или да није чуо, о чему је питан пред судом, па се ислеђењем утврди противно његовом казивању тј. да је видео или чуо, онда би у тој његовој радњи постојало дело лажног сведочења, нарочито ако се поред тога докаже: да је сведок тим ишао да помогне оптуженом, што би уништио доказ, који стоји против оптуженог. О о 1 д 8 овде може бити дакле резултат алтруистичког мотива, што ништа не смета кажњивости овог дела. Ово би дело постојало такође у том случају, кад би сведок прећутао да каже суду, да оптужено лице није учинилац дела, ако он то зна из разлога њему познатих, пошто се ово прећуткивање о извесном факту, који је сведоку познат, сматра но дејству равно лажном исказу, јер се сведок заклиње, да му ништа више није познато о делу и учиниоцу дела. На први мах може овај закључак изгледати неоправдан, да се сведок појављује као бранилац оптуженог, и да се од њега и не тражи такав исказ. Но то би било погрешно, јер исказом сведоковим нпр. да оптужени није учинилац дела, јер је оптужени био прп извршењу дела с њим. може да се утврди аНкн оптуженог, па ако би сведок овако једну важну околност прећутао, очигледна је ствар, да би он био лажно сведочио самим актом прећуткивања о извесном факту, чије му је објашњење наложено у општој дужности сведочења. Кажњивост прећуткивања извесних факата предвиђа п француско ираво. 2 1 НеИе, ор. сј{. стр. 434. Оаггаип, ор. си. стр. 301. 2 НеИе, ор. сЛ. стр. 435 и 436: да кажњивост наступа тек онда, ако се природа исказа услед тог прећуткивања промени и доСшје другп смисао противан истини.