Бранич

590

Б Р А Н II Ч

одмах по наласку ствари? Питање се поставља услед тога, што налазач одговара за сву штету, коју би ствар претрпела, у случају да пропусти учинити нешто, што му закон налаже. Тако, на пример, налазач је известио власт тек после месец дана а у том међувремену ствар је претрпела какву штету. Хоће ли налазач за то одговарати? Истина, јасно је, да се § 246. с-пецијално односи на случај, кад налазач у опште није јавио власти за налазак ствари, али је исто тако несумњиво, да тај параграф обухвата виртуелно и случај касне пријаве, и да према томе налазач одговара за сву штету, само ако је касно пријавио ствар. Због тога је веома потребно утврдити, у ком року треба налазач да извести власт о наласку ствари да би се могло знати, да ли је он у доцњи или није. У аустриском праву одређен је рок од осам дана (§ 389. аустр. грађ. законика). Ми мислимо да за наше право треба применити став I §-а 242. и на постављено питање одговорити, да је налазач дужан одмах известити власт, јер у противном случају, а на основу § 246., одговоран је за сва штетна следства своје доцње и губи право на налазачку награду. (Видети и §§ 800. и 801. Грађ. Законика). Према томе, у примеру који смо напред навели, налазач ће одговарати за евентуалну штету. § 243. Грађ. Законика говори о дужности општинске, односно полициске власти, пошто се пријави каква нађена ствар и пошто грађанима буде то већ објављено. Тај § гласи: „Ако би после објављења ствари прилично времена протекло и господар се ствари иоказао не би, онда ће се речена ствар или код находника, ако би безбедно било, оставити, или код суда или код кога другог причувати; ако ли се иста ствар сачувати не би могла, онда ће се јавно продати и цена оставити и причувати." Овај пропис на првом месту нејасан је због израза „прилично времена". Колики је то размак времена? Тај размак мора, као што ћемо одмах видети, бити мањи од године дана, јер у § 245. наш законодавац изречно прописује, шта ће бити са ствари, ако се сопственик ни за годину дана не јави. Кад Грађански Законик није одредио тачно, колнки је то размак времена, значи да је он сматрао то питање као фактичко, које се решава према конкретним приликама сваког случаја, с обзиром још и на природу и особине ствари. II аустриеки грађ. законик, на који се угледао наш законодавац, сматра ово питање као фактичко, јер