Бранич

ДРЖАВНИ САВЕТ ПО УСТАВУ ОД 1838. ГОДИНЕ СТУДИЈА ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ УСТАВНОСТН

Један важан и интересантан период у историји сриске уставности чини време од 1838. до 1869. године, када је у Србији владао Устав — Хатишериф од 1838. године. Институције тога Устава важне су нарочито с тога што представљају основу на којој је доцније подигнута зграда данашње Србије. Од свију пак својом се важношћу издвајају одредбе о Државном Савету, које су доцније допуњаване и специјализиране сходно духу Устава а често и противно њему. Питање о Државном Савету било је од такве важности, да је оно у себи представљало уставно питање. Устав је ради одредаба о Државном Савету и донет. Познато је, да се борба за Уставом, која се појавила још пре 1835. године у главном водила између кнеза Милоша и неких војвода и доглавника, којима се није свидело, што је Милош у почетку према њима само као рппшв т1ег рагез, доцније тежио, па у томе и успео, да себи и својој породици стече владалачка права. Та је борба продужена и после укидања Устава од 1835. године само с том разликом, што се у борбу, у неку руку као судија, умешала и Порта. Резултат те борбе је Хатишериф од децембра месеца 1838. године. Државни Савет, који је тим Хатишерифом установљен, био је најглавније дело доцније „Уставобранитељске" партије, а најважније пптање, око кога се кретала сва уставна 38*