Бранич

598

Б Р А Н II Ч

тече живот .једнога народа. Импулс томе животу има да да такође државна власт. Ова три правца у којима дела државна власт представљају три основне гране државне власти: законодавну, судску и извршну. б. — Све три власти сконцентрисане су у државном поглавару. Ова концентрација у првом стадијуму развића држава била је фактичка а доцније све је више и више добијала формални карактер, с тога што се поједине гране почеле издвајати из центра и образовати се као самостални фактори. Законодавну а још у већој мери извршну власт гоне на рад потребе, које се у народу појављују. Једном је лицу апсолутно немогуће, да буде посвећено у све потребе, које служе каошотиви делатности законодавне и извршне власти. Отуда и поступци тако сконцентрисане власти не могу показати онакве резултате, какви се од ње очекују. Сем тога вршење судске власти захтевају нарочиту спрему. С тога је у држави где су односи међу појединцима јако развијенн, таква организација власти и фактички немогућа. У првом периоду развитка г државе апсолутна концентрацпја државне власти још је и могућна, с тога што односи нису тако јако развијени. Норме, којима су односи регулисани, утврђене су обичајним правом, те није ни било потребе за законодавном власти. Сем тога тада држава није ни имала толико задатака, да врши према свпјим поданицима, колико је доцније на себе примила. 6. — Сама подела државне власти на три гране: законодавну, судску и извршну, не би била од велике користи по интересе друштва, ако се из тога начела не би извео као његова последица, принцип о независности једне власти од друге. Мора се уочити та разлика. Власт се мора делити у три групе, па ма она била сконцентрисана у једноме лицу (апсолутизам, деспотија), али те власти не морају бити једна од друге независне. Подела власти на три групе означава само, да се активност државне власти простире у три правца. То је једна карактеристика државне власти с обзиром на њену суштину и њене задатке; томе треба додати још и принцип о међусоб-