Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

У .ладогом реФерату чувара шума о горосечи стоји де.ло из § 111. I?. з., ма да увиђај иије извршеи по чл. 133. заг^оиа о шумама. (Одлука опште седнице Касационог Суда од 2. I, 1906. бр. 12176/05.) Ст. Б. из Д. Т. оптужен је, што је као чувар сеоских шума села Д. Т. иисменим рефератима под 1. 2. и 3., који потпупо одговарају чл. 133. зак. о шумама оптужио извесна лица за крађу дрва из сеоске шуме, која је лица среска власт својим пресудама за ову крађу осудила на новчану казну и накнаду штете; па после свима осуђенима издао писмена, влашћу потврђена уверења, да их он као чувар није ухватио у крађи, и да их није оптужио општинској власти, те је првостепени суд због тих уверења поништио пресуде полнцијске власти и оптужене ослободио казне и накнаде — и тиме учинио кривицу из § 148 т. 3. к. з. — Првостепени крагујев. суд решењем својим од 25. октобра 1905. Бр. 37112. пустио је оптуженог испод суђења. Судски разлози: Да би овде према издатом уверењу у суду општине јарменовачке под бр. 462. (в. прилог уз жалбу Бр. 3870), признању оптуженог Стевана, да је он ово уверење издао и сведоџбама сведока Н. Ђ. и Ж. Г., који су под заклетвом посведочили, да је оптужени Стеван оптужио сва лица именована у рефератима под бр. 1. 2. и 3. и писар општине сачинио реферате по његовој оптужби §§ 234. 225. и 229. кр. с. п., стајало дело из § 111. казн. зак. а не дело из § 148 т. 3. к. з. као што тужба