Бранич

792

Б Р А Н II Ч

је ислеђењем по овом делу утврђено, да ови реферати немају доказне вредности по чл. 133. зак. о шум. због тога, што оптужени, као шумар, није присуствовао увиђају на лицу места; а кад је оптужени на дан 8. марта 1905. пред судом општине јерменовачке изјавио, да он на дан 31. августа 1904. није ухватио на делу горосече лица у том уверењу означена, нити је о томе чинио какву доставу власти и оптужио поменута лица, чиме је утврђено, да су инкримисани реферати, које је поднео општинској власти на дан31. августа 1904., лажни. док је за њих ислеђењем утврђено, да су са знањем и одобрењем онтуженог написани, те су као такви при истрази, против раније оптужених лица због горосече, узети као истинити за доказ, о њиховој кривичној одговорности и као такви произвели правно дејство — онда суд није могао изрећи да не постоји дело из § 111. к. з. и оптуженог ослободити кривичне одговорности". — Првостепени суд даојепротив разлоге, које нећемо саопштавати, пошто не садрже никакве јаче разлоге и различите од оних у решењу, док су одвећ пространи. — Касациони суд у оиштој седници од 2. I. 1906, Бр. 12176. одржао је примедбе одељења у снази а против разлоге одбацио са 14 против 1 гласа.

])г. Д. М. Суботић.