Бранич

798

Б Р А Н 11 Ч

Алекса Стефановнћ секр. неготинског суда. За судију прв. крушевачког суда постављен је г. Јанићије Вељковпћ секретар алексиначког суда.

т ПроФ. Др. Алберт Фридрих Бернер умро је пре кратког времена, 13. јануара 1907. г., у Берлину. Смрт овога великог правника оплакује правна наука, а специјално немачка, јер је ;кивот Бернеров један део историје немачког права и немачке културе. Бернер је рођен 1818. год. У Берлинује студирао философију и права. На његово душевно образовање знатног је утицаја имала Хегелова философија. Његовп су професори били Савињи, Ганс, Хефтер под чијим се утицајима он правно усавршавао. Приликом промоције опонент му је био пок. Јеринг. Неумитна смрт однесе оба пријатеља: Јеринга — Бернера. Већ у 25-ој својој години Бернер је издао своје чувено дело „сће ОгишИа^еп с1ег КгтппаЦзИвсћеп Јтри1аНопз1е1и'е" (1843), где је изложио своје дубоко гледиште о кривичној одговорностп и стао на гледиште т. зв. класичне школе, за чије се идеје у казненом праву до смрти борио. Већ 1844. постао је доцентом права на берлинском универзитету па је ускоро, 1848., постао и професором истог унпверзитета, на коме је све до 1899. год. држао предавања. Од тада је као његов заменик ступио Ф. V. Лист, а Бернер се повукао у приватан живот, не напуштајући п даље да се науком бави и остајући члан проф. колегијума све до смрти. Његов научни п наставнички рад обухвата дакле један период времена од 63 године. У том времену издао је пок. Бернер неколико врло важних научних радова, које треба нарочито споменути. То су: „Б1е Бећге топ Лег ТћеПпаћте" (1847.), \\ЧНит^зкгсЈз с1ез 8(,га{'§езе1;гез пасћ

'АеИ , Ваит ипс! Регзопеп" (1853.); СгипЉи^е с!ез ргеиз818сћеп 84га{гесћ1з" (1861.), „АћзсћаИииЈ; с1ег Тос1е88ћ'а1'е" (2861.) „Б1е 84га%е8е1:2§е()Ш1дш Беи18сћ1аис1 уоп 1751 ћ18 гиг 6е§'еп\уаг!" (1867.); „Бећгћисћ Јез с1еи1зсћеп РгеззгесМз" (1676.); „ЈпЈепкит ип<1 Сћпз1епШт ипс1 Шге 2икипИ," (1891.). Поред тога издао је још једно епохално дело, а то је „^ећгђисћ с1еа пеШзсћеп 81гсф-есМ8" , чије је прво издање штампано 1857., а последње. осамнаесто 1808. године. Сам број овпх издања говори о његовој важности и његовом утицају, који је вршио на немачко правништво. Бернер је био први после Фајербаха, код кога се опажало дубоко познавање психолошких и моралних принципа. Он није био формалиста. Њему су појмовп служили само као средство да разуме и објасни ствар, да пронађе оно што је праведно. Његова се дела одликују необичном јасношћу излагања и схватљивом формом. И ако га је старост у последње време омела да приреди ново, 19-то, издање свога уџбеника, ппак се овим његовим уџбеником служе у Немачкој, као и осталим његовим научним радовима. Име ће његово по овима вечно остати вредно спомена у правној науци, којује он тако јако волео, и које се и пред саму своју смрт сетио једним завешгањем од 4000 марака, намењенпх за потпомагање истакнутијих правника на студији енглеског и америчког казненог права. Па и код нас његов утицај није остао неопажен. Све до скорог времена његовим се идејама васпитавала наша правничка омладина, па као што је случај хтео да после Бернера наступи друга научна струја у Верлину, тако је бпло и код нас. Али предавање идеја нове школе мучно да ће уништити икад. а у скоро будућности сигурно не, оправданост идеја класичне школе. Полазећи од тога гледишта, а знајућп