Бранич

136

Б Е Р Н Б Р

новчане добити, то се не може узети, да је повреда јако задрла у његов осећај части, и увредиоцу ће се одмерити мања казна. Казне општег права: молба за опроштај, опозивање увреде и признање погитења су ишчезле. На њихово место су дошли преписи сваке врсте кривичних пресуда за повређеног, којима се он може пред другима оправдати и придобити допуштено задовољење; али код јавних увреда части још и јавне објаве кривичне пресуде, које су потребне за гебШиУо :Гатае. Несумњпва је већа корисност ових казни. Преписивање или објављивање кривичне пресуде и т. п. стоји у рукама државе; вредност и значај таквих наређења не зависе од воље и гледишта злочинца; повредилац искуси достојну принуду, док му наложено признање поштења може прописати само речи, чије наглашење и схватање остаје зависно од његове воље. Молба за опроштај, опозивање увреде и признавање поштења остају драгоцена средства добровољног изравнања повреда части. Изабрано лице (не избрани судија) може их употребити, ако има за циљ оно посредовање између партаја, које мора да се покуша, да би било допуштено подизањо тужбе због увреде (§ 420. крив. пост.). У § 200. к. з. изведено је ово схватање овако: 1. Јавне увреде (§§ 185—187), исто тако увреде протурањем написа, изображења или слика, немају увек за последицу јавно објављивање кривичне пресуде. Али се свакојако увређеном, и без његовог тражења, изриче овлашћење да пресуду објави. 0 начину објављивања и о року истог одлучује пресуда. Судија, дакле, бира подесне листове за објављивање. Ако је увреда учињена у каквим новинама или у часопису, то судија означава по могућству исте листове за објављивање кривичне пресуде. -—Ови су тада дужни, да на захтевање увређеног отштампају наложени део кривичне пресуде (садржај без разлога) на одговарајућем месту листа и истим словима. 1 Ако се успротиве, то увређени може тражити код суда, да се побрине за извршење и овога дела нресуде." 2

1 Једна одлука Ц. С. од 17. окт. 1889. г. налази, да се овлашћење увређеног да јавно објави пресуђење односи и на разлоге преоуде.

2 Ц. С. од 7. апр. 1881: Право јавног објављивања сме се код идеалног стииаја само тада изрећи, ако је ово изречено у оном закону. ко.ји запрећује иајтежу казну, а судија има њега искључиво да применп.