Бранич

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

703

зуме под члановима верозаконског друштва. То је један лоше употребљен израз, којим се хтело, да каже да лица, која врше оне исте дужности, које код нас врше духовна лица мирског и монашког реда, а припадају другим вероисповестима, могу да се послуже уверавањем властп у место заклетве као на пр. тзв. менонити 1 ; јер ако би се усвојило друкче, долази се до тога, да се уверавањем може послужити сваки грађанин, пошто је сваки грађанин члан извесног верозаконског друштва на пр. православне, католичке, протестанске или које друге цркве. Даље закон ништа не каже, да ли се ово благодејање односи на ова лица, само кад се појављују у улози сведока и вештака или и парничара. Ми мислимо да се ова лица као парничари не могу послужити тим уверавањем, јер би се то противило принципу равноправности парничара у погледу доказних средстава, пошто друга парнична страна може имати баш у томе интереса, да њен противник положи заклетву, у нади да ће овај под утицајима важности заклетве истину говорити. На против у улози сведока и вештака може им се допустпти ово уверавање место заклетве, пошто је за судијино убеђење довољно и само уверавање место заклетве, те се ова као непотребна, или већ једном положена, може да избегне. Даље закон говори у тачки 2. о парничарима, сведоцнма и вештацима у опште без обзира на њпхов друштвени положај у држави, па одређује, да се они, кад су у једној парници положили заклетву, не морају у том истом предмету, на могуће доцније исказе, понова заклињати, већ се могу позвати на већ положену заклетву. Главни услов је дакле, да је заклетва већ једном положенау истом предмету. Најзад у тачки 3. даје закон могућност чиновницима и званичницима државним, кад сведоче у погледу онога, што им је као таквима познато, да се користе самим свечаним уверавањем, позивајући се на заклетву, коју су положили при ступању у службу, а да не полажу заклетву. Овде се може приметити, да се овом одредбом могу користити само чиновници, а не и званичници, јер ови не полажу никакву заклетву при ступању у дужност, изузимајући неке државне службенике, који опет нису званичници као на пр. заклети

1 Ценић, ор. сН. стр. 742.