Бранич

738

В Р А Н II Ч

Овакво стање стварн није било према Уставу од 1839. године. 92. — Код вршења права законске иницијативе Држ. Савета имамо да разликујемо ове фазе: а) Државном Савету се ставља до знања да постоји потреба за једним законом. То могу учинпти Кнез, саветницп & и свака државна власт. б) Г1о томе извештају Савет може, али не мора решити, да се састави законски пројект о томе предмету. Ово ће бити тада, ако Савет усвоји оне разлоге, који су изнесени у извештају. в) Одбор, коме је стављено у задатак да изради пројект, кад сврши поверени му посао на начин који смо раније изнели (чл. 62) подноси о томе Савету извештај заједно са израђеним пројектом. г) 0 томе пројекту Савет доноси своју одлуку, и усваја га и тада га шаље Кнезу на потврду или га одбацује. Питање је која је од ових радња вршење права законске иницијативе. Што је сигурно и што се одмах да видети, то је, да последња од ових радња није право законске иницијативе, већ право вотирања односно одбацивања законског пројекта. Тако бар на први поглед изгледа. Исто се тако може рећи и за прву радњу. Њу је властан да чини и свакп ■срески начелник или општински суд, а тим државним органима на сваки начин не може се признати право законске иницијативе. Остаје нам само као могуће вршење законске иницијативе ове радње: решавање Савета, да се један пројект изради и сама израда тог пројекта. Што се тиче овог последњег, Саветници и у онште чланови одбора не врше право законске иницијативе, кад подносе израђен пројект већ врше само једну дужност коју им је Савет наложио. Ово постаје сасвим јасно кад се има на уму, да чланови тога од•бора не морају бити сви саветници, већ могу бити и осталп чиновници. Супротно би мишљење тврдило, да и ти чланови имају право законске иницијативе. На ово би се могло одговорити, да чиновници као чланови одбора само својим стручним знањем помажу члановима саветницима, не морају и сами имати права која пмају саветници. На првом месту овоме се противи сам законски текст који пе прави разлику између чланова саветника и несаветника, нити овима другим даје само улогу стручних експерта: а с друге стране овај би