Бранич

ДРЖАВНИ САВЕТ

739

приговор имао места само код закона од 1861 год. који наређује (чл. 32), да у том одбору мора бити и један саветник јер по законима пре тога одбори су могли бити састављени из самих несаветника. Што се пак тиче решавања Савета да се изради један пројект, ни ова радња не може бити вршење права законске иницијативе. Не може бар с погледом на то, како се данас то право разуме. Као штојераније речено (чл. 78) право законске иницијативе претпоставља ово двоје: поднашање законског пројекта, законодавном телу и одређену форму у којој се тај пројект мора састојати. Овај други услов за насјесада важан. Пројект се мора састојати у једној одређеној форми, у виду закона, који законодавно тело може изгласати. Он мора дакле садржати одредбе, које на одређени начин, нешто грађанима допуштају или заповедају. Сем тога, а то је овде важно, подносилац, онај који се правом законске иницијативе користи, изражава своју вољу, да тај пројект постане закон. Кад Савет решава да се о једном предмету састави законски пројект он само испољава своју вољу и слаже са мишљењем подносиоца, да је предмет заиста у толикој мери важан, да о њему треба донети закон. Тој радњи недостаје оно што карактерише право законске иницијативе: не постоји један формалан законски пројект. Ако се вршење права законске иницијативе посматра са оне тачке гледишта, са које су модерни законодавци посматрали то право кад су га дали члановима законодавног тела видеће се да, Држ. Савет по Уставу од 1838. год. тога права није имао у ономе облику како то оно данас постоји. Суштина ове разлике састоји се у томе, што је данас то право дато члановима као саставним деловима колегијума, док је по Уставу од 1838. год. то право припадало Савету као целини а не појединим саветницима. Данас парламенти немају права на законску иницијативу али је то право дато њиховим члановима; по нашем Уставу од 1838. године било је обратно. Отуда долази, да Савет у исто време кад врши право законске иницијативе, он и вотира закон. Намеће нам се ово питање: да ли ће од овога бити изузетак, ако Саветник или која власт прилпком достављања свога мншљења Савету, да постоји потреба за једним зако47 *