Бранич

742

б р а н ii ч

бољном акту једног лица, који се изражава на један одређен формални начин; док се вотирање састоји у решењуједног колегијума по оним одредбама, које су за то проиисане поступком саветским. По времену кад се ове воље изражавају оне се разликују у томе што никада не могу битн изјављене у одређеном формалном облику симултано, већ увек сукцесивно; и то вотирање мора претходити потврди. Даље вотирање се разликује од санкције и у томе, што Кнез ако хоће изгласани пројект мора санкционисати од корица до корица. Он није властан да поједине законске одредбе мења или изоставља а на њихово место да умеће друге; међу тим Савет може у једном пројекту мењати одредбе по своме нахођењу, па нак пројект и у основи својој изменити. Ова разлика је последица тога факта што санкција претпоставља већ вотирани законски пројект. Ако би Кнез изменпо изгласани пројект и тако измењен потврдио, он би санкционисао и оне одредбе, које Савет није изгласао, другим речима, он би мимо саветског права да вотира сваки закон, издавао сам законе. За поступак саветски то се не може рећи с тога што санкција долази после вотирања те је Кнез увек у стању да одобри или не одобри изгласани пројект, док Савет нема те могућности. С друге стране посматрано право вотирања везано ј& за једну дужност Савета. Ово важи за закон од 1861. год. који је иКнезу дао право на законску иницијативу. По Уставу од 1838. год. а до 1861. год. једини је Савет имао права на законску иницијативу, те .је вотирање за њега било само једно право. Међу тим по закону од 1861. год.® стање је нзмењено. Истина ово право Савета није у исто време и дужност, али је створен такав положај, да место њега Савет мора вршити други супротни посао. Ако би Кнез упутио Савету један законски иројект на решење, Савет је био дужан да о њему решава, пошто законодавни одбор о пројекту поднесе своје мишљење. Савет је могао и имао права да пројект изгласа, али обратно он је морао, да пројект одбаци,. ако не би хтео да га вотира. Савет је дакле морао о пројекту да решава. Његово решење могло је да буде и афирмативно или негативно. Он је имао права и на једно и на друго. Није тако било до закона од 1861. год. Савет је могао кад ,је нашао да доношењу закона нема места да предмет са свим скине с дневног реда а да га при томе нити вотира

/