Бранич

ДРЖАВНИ САВЕТ 763

тек 1858. године законом о државном буџету. Према тој уставној одредби, која је нашла места у т. в) чл. 12. закона од 1839. године и у чл. 12. „закона о устројству централног правленија" од 29. маја 1839. године, Савет је био властан „прорачунавати трошкове годишње нужне за правленије земаљско и расуждаватн о сретствима најприличнијим и најскоднијим за налагање и купљење дајанија, којима застираће се плаћање приходом расхода." Буџетско право Савета није се заустављало само на томе што је Савет имао право вотирати буџет, већје обухватао и ове дужности и права: израда буџетског пројекта, извршење б.уџета и контролисање извршења буџета. Овакво широко право Савета, а оно је било тако исто широких граница и пре Устава од 1838- године, само са том разликом, што је пре сретењског Устава од 1835. године ово буџетско право вршила Народна Скупштина, доцније је законом о буџету и устројствима Главне контроле у неколико сужено на тај начин што су министри сами састављали буџетске пројекте и што је контрола над извршењем буџета прешла на Главну Контролу, која је била под надзором Савета. 126. — а) Пзрада буцетског пројекта ставља се увек у дужност управној власти. Међутим није тако решио питање и Устав од 1838. године. Савет је и састављао буџетски пројект и вотирао буџет. Оваква уставна одредба је последица историјског развитка овога питања и непречишћених појмова о подели власти. Као што смо горе напоменули, и пре Устава од 1838. године, буџет је састављао Савет или Народна Скупштина. Па не само то, но је Скупштина у исто време, кад је утврдила, колика се сума има на што употребити, она је сама, према укупној суми расхода, одређивала, колико од те суме пада на сваког пореског обвезника. На тај начин, поред буџета расхода, одређивао се буџет прихода, тиме што је за сваку годину посебице регулисана стопа порезе. Устав од 1838. године само је утврдио стање, које је већ затечено. С друге стране, један поглед на историјски развитак свију институција, показује нам, да је код законодавца у прво време, услед неразвијености односа у држави, било у великој мери заступљено начело о фузији власти па се с тога често из надлежности једне власти прелазило у надлежност друге а Савет је био највиша власт, која је у себи садржа-