Бранич

тих покрајина, било ради извршења тих судских одлука, било и иначе, имали у својим рукама, уаерили смо се да ти судови у споровима исте вредности досуђују нашим колегама 10, 15 па и 20 пута већу награду, него што то раде наши судови. У глобалном одмеравању награда од стране наших судова, које је толико минимално с обзиром на неизбежан рад при свршавању правних послова, често се пута дешава да се један акт предат суду таксира при одмеравању награде са 30 до 40 динара, а исто толико и један одлазак у суд, док се међутим и најобичнији физички раденик несразмерно боље награђује и за

своје често лакше физичке послове. Код таквога схеашања важноспги правозаступничког рада, не може се ни замаслиши селекција адвокатског реда и аодпзане његовог духовног и моралног нивоа, што се тако безрагзложно и тако често пребацује адвокатском сталежу. »Побуде овог упоргдног објављивања тарифа леже само у намери, да апелујемо на законодавне фгкторе да се постарају за што скорије доношење већ израђеног и за законодавни одбор спремљеног закона о јавним правозаступницима, а на судове, да, до доношења тога закона, буду либералнији према јавним правозаступницнма.

ГЛАВНА КОНТРОЛА КАО РАЧУНСКИ СУД Ђ Ђурић пом геч директора Држ. Правобраниоштва

Извиђање пре и после поднашања тужбе врши судско оделење писменим путем, и по чл. 78. Главна Контрола може одредити рок, у коме су дужне све власти односно установе и фондови чије рачуне Главна Контрола прегледа, досгавити њеном судском одлењу потребно обавештење или акте, извршити тражене извиђаје прибавити извесне податке и т. д. Овај рок може продужити само председник Главне Контроле на захтев старешине односног надлештва. За противно поступање дисциплински је одговоран старешина дотичног надлештва или чиновник, који је пропустио да изврши захтев Главне Контроле. Одговорност њихова постоји непосредно пред самом Главном Контролом, која га може казнити казнама, за чије је извршење надлежан старешина надлештва по закону о чиновницима чл. 78, 118 и 120. Сведоке, на које се позива тужени Главна Контрола саслушава преко надлежног првостепеног суда и записнике о саслушању сведока треба да достави заинтересованим парничним странама — чл. 81. Пошто судско оделење подноси тужбу и врши извиђање, то се протокол саслушања сведока у ствари и не доставља тужитачкој страни. За оне факте, за које се траже исправе или у опште документовани рачунски податци као дожазно средство, по закону о Главној Контроли мли коме другом закону, нема места позивању на сведоке, осим сасвим изузетних случајева, о којима решава Главна Контрола у општој седници. О самом поступку при суђењу није ништа ближе речено. Суђење у Главној Контроли и поред врло великог броја спорних предмета врло се ретко обавља. Не постоји никакав распоред суђења нити се у опште у напред одређују сед. нице, већ се држе кад се одлуче одређени чланови, који састављају редовну судску седницу, Акта се обично не читају, већ деловођа реферише о садржини спорног предмета. Често сезахтева, да судско оделење, које тужи и извиђа-

поднесе и реферат са мишљењем како треба спор решити или пресудити. Једини пропис, који се односи на суђење јесте чл. 75. по коме кад Главна Контрола као рачунски суд нађе да на расправу односног спора може бити од утицаја решење извидног правног питања које се већ налази на расправљању код једног редовног или административног суда, она може застати са суђењем парнице о накнади штете, док се дотично питање не расправи код надлежног суда. Овај пропис стављен је пре прописа, који говори о подношењу тужбе, што чини један доказ више о рђавој системи закона о Главној Контроли. Према чл. 82. пресуде и решења Главне Контроле достављају се парничним странама у препису, али у пракси достављају се само туженој страни, а тужилачкој саопштавају. Противу њих се може изјавити жалба Касационом Суду у року од 15 дана, ако је пресудом или решењем Главне Контроле повређен какав материјални или формални законски пропис. Рачунске констатације стања и резултата утврђених од Главне Контроле, Касациони Суд не може мењати сем очевчдних погрешака у цифрама чл. 89 и 84. Кад Касациони Суд нађе, да пресуда или решење Главне Контроле не одговара закону он чини своје примедбе Главној Контроли. Ако Главна Контрола усвоји примедбе Касационог Суда, дужна је по њима поступити, у противном она има право на противразлоге општој седници Касационог Суда, кад год је њена одлука поништена, без сбзира да ли је та одлука пресуда или решење — чл. 85. и 87. У ранијем закону није било нарочито речено ко има да подноси жалбе у име државе, али то су наравно чинили рачуноиспитачи, који су подн сили тужбу. Овим законом подношење тужбе поверено је судском оделењу, које према томе и жалбе има изјављивати. Зато је пропис чл. 90, у коме је нарочито речено, да у свима случајевима, у којима се може заинтересовано лице жалити против пресуде Главне Контроле Касацио-