Бранич

Број 7. и 8.

„Б РАН И Ч"

Стр. 129.

његове дисциплине, били су готово увек без скрупула и икаквог професионалног морала, а у пословима које често нису ни разумевали. Ово се тако исто односи и на многобројне агенције за свршавање правних послова, чији сопственици могу бити директно оптужени кривично од сваког надлежног бароа за бесправну адвокатуру, одговарајући у исто време и за накнаду штете због бесправног вршења адвокатских послова. Осим овога декретом Мин. Правде од 13 јуна 1022 год., чл. 1. осигурано је за убудуће право бароа на наплату тарифне таксе за пледирање у грађанским парницама, а у корист изнемоглих и остарелих чланова адвокатског реда, која је такса праведно распоређена осигуравајући бар донекле старост многим адвокатима, који обично своју адвокатску каријеру завршују у пукој сиротињи, што је и код нас чест случај.

Разуме се да су ови успеси удружења у највећој мери добијени захваљујући свести и преданости професији оних адвоката, који седе у парламенту или влади француској. Тако наше удружење може само да задивљено гледа на свог француског колегу и да му срдачно честита на показаним успескма, који и ако непосредно, тангирају, професионални интерес, користе несумњиво и целом друштву у Француској. Данас кад стојимо пред сједињењем свих удружења адвокатских у нашој земљи у једну велику и моћну организацију, нама је по готову дужност и од потребе показати ове успехе француских адвоката, надајући се да нам добри примери њихове професионалне свести и величине реда неће бити без користи.

ПРАВО ПРЕКУПА — Ј1Ј8 РК0Т1М15Е05 - РАД. М. НИКОДИЈЕВИЋ СУДИЈА ВАР0ШК0Г СУДА — наставак —

Рок за вршење права прекупа. Рок за вршење права прекупа предвиђен је у § 673. Грађ. Зак. који гласи: „Ако би продавац продао, не јавивши онима, који првенство имају, онда ови право имају за 30 дана од времена продаје судом потврђене и објављене исто прекупити. После 30 дана право овакве прекупнине ишчезава". На први поглед изгледа да је Законодавац био јасан и да је наредио, да рок почиње да тече од дана када суд потврди пренос својине, потврђујући и издајући купцу тапију. Међутим тај је § у примени постао споран и не ретко су доношене контрадикторне одлуке. Тај § био је споран због тога, што при продаји и куповини непокретног добра, односно при преносу те имовине са продавца на купца, има три важна момента: саслушање странака код суда у смислу § 294. Грађ. Законика; одлука суда о преносу својине са продавца на купца, и потврда и предаја тапије купцу. Судови нису били сагласни у томе, који од ова три момента највише одговара § 673. Грађ. Зак., па су због тога и разно узимали почетак рока за вршење права прекупа.

То је нагнало Касациони Суд да у својој општој седници донесе одлуку Бр. 3945, од 3. априла 1908. год., која је код Г. Перића, у пом. делу на стр. 237., овако наведена: „По § 673. Грађ. Зак. прече право откупа престаје за 30 дана, рачунајући од дана када је тапија судом потврђена и објављена. Према томе изјава продавца код суда о преносу имања није исто што и потврђење саме тапије, јер се по горе наведеном јасном законском пропису тражи да је тапија судом потврђена, па да се од тога дана има рачунати рок за подношај тужбе за прече право откупа". Вероватно је, како мисли Г. Перић, нижи суд био истакао мишљење. да рок за подношај тужбе почиње да тече од дана саслушања код суда, па је горња О. О. С. К. С. дошла да протумачи тај законски пропис. Међутим, Г. Перић мисли, а ими држимо да је то мишљење тачно, да је Касациони Суд погрешно протумачио горњи § Грађ. Зак. Није могао да узме моменат потврде и издања купцу тапије као почетак рока за вршење прекупа због тога, што је потврда тапије нешто споредно, нешто потпуно зависно од важнијих момената који