Бранич

Стр. 152.

„Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

Одобрење мужа да се жена менично обвеже и меницу пренесе, може бити прећтуно изражено у самој меници. На вученој меници на сопствену наредбу од 50.000 дин. акцептант је Чедомир, а издавалац његова жена Бранислава, а на полеђини менице потписана је жена Бранислава. По истеку рока овакве менице сопственик њен затражи по њој забрану на покретност само дужника Браниславе жене Чедомирове. Београдски прв. тргов. суд одбије повериоца забране од тражења са разлога: што се из менице гиди, да је Бранислава извршила пренос менице, без одобрења свога мужа, те се има узети да такав пренос не вреди и не обвезује дужника Браниславу по § 920. Грађ. Зак. Касац. Суд у II. свом одељењу 6. јуна 1924. год. под Бр. 5505 поништи ово решење тргов. суда јер не одговара закону. Одобрење које по § 77. Трг. Законика морају имати удате жене, па да се могу менично обвезати, не мора се дати изрично, већ то може бити и прећутно. Кад јеуовом случајумуж Чедомир акцептирао меницу, по којој је издавалац његова жена Бранислава онда је самим тим фактом дао жени прећутно одобрење не само да се може менично обвезати, већ и за све даље радње по тој меници, јер у самој природи менице лежи њена преносивост и тиме је обухваћено и одобрење и пренос исте менице која је вучена на сопствену наредбу — тач. 3. § 80. Трг. Законика. У овом смислу била је и ранија пракса Касационог Суда о § 77. трг. законика као што се види из трг. законика протумаченог одлукама Опште Седнице и Одељења Касационог Суда од Г. Д-р Гојка Никетића, издање 19Н стр. 35. А тако § 77. Трг. Зак. коментарише и Г. Д-р Лаза Марковић у издању Трг. Зак. 1914. стр. 30. Драгић Н. Солдатовић.

Протест ради обезбеђења због стечаја акцептантова, може се подићи кад се хоће, све до рока за исплату менице. Алекса је поднео суду једну меницу од 20.000 дин. датирану 22. марта 1925. год. с роком плаћања за три месеца, а на којој је издавалац и преноситељ Влајко. По тој

меници акцептант је пао под стечај 30. априла исте године, а протест због осигурања због пада под стечај акцептанова изискан је 16. марта. Алекса јекао последњи жирант платио исту меницу заводу, где је била есконтована, па и за то подносећи меницу и протест тражио забрану на покретност Влајкову 17. маја исте године. Првостепени Суд нађе да су исту њену сви услови за забрану, па је одобри. Дужник Влајко жали се Касационом Суду на време наводећи, да је по овој меници одмах сутра дан по паду акцептанта под стечај а то је 1. маја ов. године требало подићи протест ради осигурања, а кад то није учињено, већ тек 16. маја, он је испао из обвезе. А ако би се ипак узело друкчије, онда према њему није рок меници дошао 17. маја, кад је забрана тражена, већ 22. јуна према датуму издања менице. Касациони Суд не уважи ни један од ових разлога, већ решење о забрани једногласно оснажи као на закону основано у III. одељењу 23. јуна 1925. г. под Бр. 5753.

Оба разлога жалбена потире § 139. Трг. Законика, који у другом свом одељку гласи: „Ако је пријемник пао у презадужено стање пре рока за исплату одређеног, притежатељ може протестирати и накнаду тражити". Дакле дан се тачно не одређује, кога се мора овај протест изискати, као што се предвиђа у § 238. истог законика за протест због неисплате. А кад нема ограничења, и притежатељу менице дато је право да може а не мора, пре рока протест изискати, логично излази: да се тај протест, као и протест због непријема (§ 89. Трг. Зак.) може код Суда тражити кадгод ималац менице хоће од датума пада акцептантова под стечај, па све до крајњег рока означеног за исплату менице. Тако је и у овом конкретном случају Касациони Суд узео, налазећи да је притежатељ ове менице могао исту протествовати ради обезбеђења, због пада акцептантова под стечај од 1. маја, сутра дан од датума отварања стечаја над акцептантом, па све до рока исплате 22. јуна о. г. кад год нађе за потребно. Овако је гледиште - заступао пок. Г. Ст. Радојичић у својој књизи „Основи Трговачког Права" издање четврто, стр. 316. Драгић Н. Солдатовић.