Бранич

„Б Р А Н И Ч

делокругу рада физичка је немогућност, да се сви послови отаљавају а најмање благовремено ; стога с& има изменити данашњи систем рада. Систем рада у народној скупштини има се мењати у том смислу, да нленум делегира извесне своје функције својим одборима. У место да народна скупштина отаљава све послове у пленуму, то

јест у једној седници, она мора извесне послове отаљавати у три или више седница, а само извесне важне послове да ради и решара у пленуму. На овај начин скупштина ће за исто време одржавати у место једне, три или више седница и посвршавати за исто време три или више нослова.

МЕЂУНАРОДНИ САВЕЗ АДВОКАТА ЉУБ. В. СТЕФАНОВИЋ АДВОКАТ. (Свршетак).

Члан 5. посвећен је одредбама које се односе на Савет Савеза. Савет сачињавају два изасланика сваке земље, која је у Савезу. (§ 1.) Он се сазива саобразно чл. 7, или на захтев трећине својих чланова (§ 2.). У међувремену између појединих конгреса, он одлучује доношењем одлука према приликама; представља Савез; говори у његово име и, у опште, упућује сав свој рад и акцију саобразно одлукама и смислу директива конгреса. (§ 3.). У случају изостанка и болести, делегати разних народности могу бити представљени заменицима, које одређују и бирају националне организације (§ 4.). Члан 6. односи се на организацију Управе, Управу састављају један председник и потпредседници, чији се број мења, главни секретар, главни благајник и помоћник благајника (§ 1.). Чланови Управе бирају се за једну годину. Нзих бира Савет између својих чланова. Они се могу понова бирати. (§ 2.) Конгрес може на предлог Савета дати почасне титуле бив. председницима и потпредседницима. Ту титулу могу тим путем добити и угледни адвокати, који нису имали никакву функцију у Савезу, па и адвокати чланови оних националних организација, које нису приступиле Савезу. (§ 3.) Свако национално нредставништво (организација) може изабрати и толико помоћних делегата, колико сматра за потребно. Ти помоћни делегати могу у дискусијама и одборима замењивати сталне делегате или их помагати. У првом случају они имају решавајући глас, и ако не припадају Управи, а у другом, они имају само консултативан глас. (§ 4.) Управа се састаје по одлуци председника а на позив главног секретара; она припрема и извршује

одлуке ■ Савета и доноси одмах сва потребна решења под условом, да о томе извести Савет и поднесе реферат. (§ 5.) Председник председава Управи, Савегу и Конгресу. У његовом одсуству и у случају његове болести или оставке, замењује га потпредседник, који је при избору добио највећи број гласова. Ако су два потпредседника добили исти број глисова, одлучује азбучни ред. (§ 6.) Члан 7. односи се на главни секретаријат. Конгрес именује главног секретара и два помоћна секретара, којима Управа може придодати дописне секретаре, нарочито одређене за одржавање односа са страним представништвима-националним организацијама. Ти дописни секретари не морају бити изасланици (делегати) Савеза. (§ 1.) Секретари и благајници који врше функције у Савезу, не броје се у утврђене бројеве делегата за сваки народ. (§ 2.) Главни секретар и његови помоћници, овлашћени од председника, позивају Управу, Савет и Савез. Они састављају и премапотписују записнике састанака Управе, Савета и Конгреса. Они руководе административним пословима, прибирају и чувају архиву. (§ 3.) Члан 8. односи се на Конгрес. Конгрес образују изасланици националних организација. Свака национална група (организација) биће представљена са пет делегата, који ће моћи бирати експерте, колико за сходно нађу. Свака земља располаже са пет гласова без обзира на број својих представника. Експерти ће бити саслушавани само консултативно. (§ 1.) Конгреси су годишњи. (§ 2.) Они се одржавају у оном месту, за које одлучи претходни конгрес.* (§ 2.) * Место у коме ће се одржатл први конгрес ове године у Фр шцуској одредиће се и објавиће се накнадно .