Бранич

Број 4. и 5.

,Б Р А Н И Ч"

Страна 81

одобрено, јер такав поступак не би одговарао природи менице и главном циљу домицилирања, пошто се тако по правилу неради. У овом спору има још једна конклудентна радња, која потврђује да је правни притежатељ овлашћен да стави место плаћања Београд, јер је трасант Стеван, који по правилу и домицилиро меницу. одобрио нритежатељу њеном, нарочитим одвојеним актом, грађанске а не меничне природе, да може и пре меничног рока ставити интабулацију на његово трасантово имање, овде у Београду, и притежатељ менице се тим писменом користио, и код првостепеног суда за град Београд издејствовао интабулацију 23. новембра 1923. год. (а рок је меници био 15. маја 1924. год.) по решењу, које су сами дужници поднели. А ово је много веће право сопственика менице, него ли домицилирање, јер га по самој меници непосредно не би никад могао добити. Разуме се по себи, кад је сопственик менице ову меницу домицилирао и ставио место плаћања Београд, које није било испуњено, кад су меницу потписали трасант и акцептант, дужан је да то саопшти дужницима, нарочито акцептанту. У осталом позната је разлика између дужника грађанске природе, н.пр. по облигацији и дужника по меници. Дужник по облигацији дужан је сам свог повериоца о року плаћања наћи и њему дуг платити, или лицу, које поверилац овласти, јер ако тако не поступи и плати неком тређем лицу, ризикује да дуг понова плати; међутим, по Трговачком Законику, притежатељ менице мора тражити дужника и јавити му се ради наплате менице, јер меница по својој природи циркулише из руке у руку и дужник не може знати, ко је сопственик те менице о року плаћања, да се њему .обрати и меницу исплати. У актима овога спора постоји и уверење Савеза Београдских Банака о томе: да је ушло у обичај код банака да се на меницама не ставља место плаћања, већ то банка штамбиљом сама попуни, кад јо ; меница на есконт дође. То се објашњује тиме, што је меница изгубила свој првобитни значај. Меница данас служи као првокласна исправа кредитне природе. Дужници данас напишу и потпишу меницу и са њом траже кредит, и тамо где новац нађу и по њој узму, ту и оставе да се попуни место плаћања. Према овоме притежатељ менице у овом случају, ништа није необично урадио, кад је сам у тексту менице попунио да ће плаћање бити у Београду. Други разлог примедаба Касационог Суда: да је меница у време подизања тужбе имала

све битне састојке, па и место плаћања Београд и да се по њој као таквој има и судити, по нашем је мишљењу непотпун. Требало га је допунити у томе : да је и у време изисканог протеста због неисплате, а не само у време подизања регресне тужбе, било место плаћања Београд, јер је то толико исто важно колико и оно, што је у примедбама изнето, а из акта се и ово јасно види. Заиста, меница у почетку свога стварања може бити и непотпуна. На њој могу у почетку и недостајаги један или више састојака, па и оних, без којих меница не вреди, па ипак да меница буде пуноважна, акс се ти састојци доцније попуне у форми како закон одређује, и буду сви у моменту, кад се меница подноси надлежној власти ради удејствовања или остварења ма којих меничних права по Трговачком Законику, н.пр. приликом протеста свих врста или у време подизања регресне тужбе. Тако, на меници у почетку не мора бити означена сума дуга, па не мора на њој бити потписан издавалац, кад се предаје сопственику (имајући у виду меницу као кредитно писмено), нити мора бити означено место плаћања итд. али пре него што се иста меница поднесе на протест: због непријема, или неисплате, или осигурања, или пре него што се подигне тужба за наплату, сви се ти састојци испуне онако како је законом наређено, и меница одговара тачно условима из § 80. Трг. Зак. Она вреди, и ако није све те услове пре предаје на протест или тужбе имала. ' У Трговачком Законику ни у једном лропису није предвиђено, кад се морају ти састојци у тексту менице попунити и да ли се морају једном истом руком исписати. И кад није наређено, да се они морају испунити у једно исто време и руком једног истог лица, онда је за исправност менице меродаван моменат, кад се та меница подноси надлежној власти ради остварења права које сопственик менице по меничном закону по њој има. Издавалац менице по правилу одређује ко ће, коме и кад меницу платити, па он одређује и место плаћања. Па кад сопственик менице, може на меници, пре него што је поднесе суду, попунити и издаваоца, ако га на меници није било, као што горе наведосмо, који меницу по правилу домицилира, онда из тога излази, да је и сопственик менице овлашћен да меницу домицилира, јер ко је овлашћен на нешто више, он је у исто време овлашћен и на нешто мање, што се већ садржи у оном већем. Спорна меница потпуно би била уредна и без посебног места плаћаша Београда,