Бранич

2

Број 11.

,Б Р А Н И Ч'

Страна 197

ро§1ауИо о ђИпобИ сЈггауе као 1акуе 1 пјепој ргаупој рг1ГО (И, гао§и зе ЈгуезИ 0У1 гак1јисс1: 1) бауегпа Оггауа је 1акуа скгауа, која је, еуоШИупо Ш рптагпо, баб1ау1јепа \г У1зе пезиуегешћ <1е1оуа за зЈгокЈт затоиргауата. То је ргоз!а Јггауа, сЈја зе зиуегепоз! гаага(ез1ије зро1ја 1 јгаи^га. Опа 1та зуоји зорз1уепи зиуегепи уо1ји, зорз1;уепи сЗггаУпи у1аб*, зуоје зорз!уепе ог^апе. Ијепа зе уо1ја 1 у1аз1 ргозИги пас! се1от с!ггаупот 1еп1опјот. Опа је јесЗто тесЈипагобпо-ргаУпј зиђјека!, јег је с1г2а^а за §ујта зуојјт ђКп1т а1гЉиИта. 2) Роз.ђпј с1е1оу1 („Љгауе", „кап1оп1", „гет1је") бауегпе Оггауе пЈзи скгауе. ИјЈта песЈо§1аје зиуегепИе!. Ијјћоуа у1аз1 је о§гапЈсепа сЈггаупот зауегпот у1азси. НасИегпоб! розеђпШ Је1оуа ге§иПзапа је зауегпЈт иб!ауот, аје погте с1от1пкаји буе гакопбке сНзрогЈсЈје робеђпЈћ с!е1оуа. Опј петаји сЗггауга кагак!ег јег пе иргау1јаји багт бођот. НјЈта иргау1ја бауегпа Бггауа, којој би рос1-

уг§пиИ. Розеђт с1е1оу! касЗ исез!уији и угбепји (1ггаупе у1абИ, пе исез!уији и зуојз!уи бггауе, пе§о и зуојб^и бауебпШ ог§апа. 1лзет зиуегетМа, оп1 зи зато зЈгока затоиргаупа 1е1а, — 1 тзи Лггауе. 3) Ро1огај розеђпјћ с1е1оуа и бауегпој Оггауј оМспо је рос1Јес1пак га зуе. Ако зе ос1 оуо§ ргтсЈра ос1б1ир1, оп<1а Је ро1геђпо <1а 1о ђисЈе ргес1у1(1епо 1Јб1ауот. §[о зе Исе исезса розеђпјћ (1е1оуа и угзепји бауегпе (сЗггаупе) у1азИ, 1и тоге ђШ Јгуезпа гагћка. Ргауо §1аза тоге (1а ђисЗе је(1пако га зуе. Не§етопЈја је<1по§ с!е1а тоге (1а роз1ој1 и осЈпози ргета с1ги§1та. Сак 1 з!ега роћђскШ ргауа гаггаћ (1е1оуа и бауеги то2е ропекаЈ (1а зе ис!а 1ј 1 ос1 орз1е§ ргауИа. Метаска рге 1919. §ос1. с1ауа1а пат је 8У-|Ј1т из1ауп1т игеЛепјет паЈђо1јј рптег га 1о (V. пазе Јг1а§апје Оги§1 Оео, 111, 3.). Ресји, осјпоз бауегпе ЈЗггауе ргета пјепЈт розеђтт (1е1оу1та, 1о је осЗпоз сЗггауе ргета пјепјт рокгајјпата за зу1та орзИт ргауп1т розЈесИсата, које и 1акУ0§ ос!поба ргоЈгПаге.

ТАРИФА ПАРНИЧНИХ ТРОШКОВЛ У СУДСКИМ СПОРОВИМА ЗА ПОДРУЧЈЕ БЕОГРАДСКОГ АПЕДАЦИОНОГ СУДА")

Г1РЕДГ0В0Р Ми у Србији немамо јелне унапред одређене тарифе, која би судећем суду служила као мерило при одређивању парничних трошкова. Закон о правозаступницима од 15. јуна 1865. године, који је још и данас на снази, у свом § 50. нормира, додуше, неку врсту адвокатске тарифе прописујући таксе за правозаступнички рад, али ова адвокатска тарифа нема никакве везе са парничним трошковима, које суд при решаваљу спорова досуђује. Адвокатска тарифа из поменутог закона о правозаступницима регулише правозаступничку награду у односу према властодавцу, али нема тај задатак, да служи судији као базж и директива при одређиваљу парничних трошкова, јер се парнични трошкови по нашем закону не досуђују правозаступнику, него самом парничару. Према томе ова наша адвокатска тарифа има сасвим други-значај него што га имају адвокатске тарифе у другим правним подручјима наше уједињене отаџОвај предлог Удружења Јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору, упућен свима судовима у подручју Београдског Апелационог Суда, објављујемо ради обавештења наших другока. Са задољством можемо констатовати,, да је знатан број судова одмах повољно прихкатио овај предлог и по њему почео да одмерава парничне трошкове.

бине, јер судови у овим подручјима при одређивању парничних трошкова примењују адвокатску тарифу. Код нас у Србији, сем врло ретког случаја спора између властодавца и правозаступника о количини награде, судови уопште не долазе у положај да учине употребу од постојеће адвокатске тарифе по закону о правозаступницима, јер ови наши судови, решавајући поједине спорове, не решавају једновремено н о правозастугничкој награди, пошто је то ствар, која се искључиво правозаступнича и властодавца тиче и у коју се суд не меша, ако није у питању спор о самој правозаступничкој награди. А и кад би се такав спор породио, тешко је претпоставити, даби га који судија решио на основу једне сасвим застареле и преживеле адвокатске тарифе из 1865. године, која правозаступничку сарадњу у правосуђу примењује у грошевима, јер би то био анахронизам у данашњим из темеља измењеним економским, социјалним и животним приликама. С обзиром на овакво стање ствари може се слободно тврдити да ми у Србији једну адвокатску тарифу у оном смислу, како оне постоје у другим нашим т. зв. пречанским крајевима, уопште немамо. Али и ако немамо једну такву адвокатску тарифу, то ипак не значи да је правозаступнику у Србији ире-