Бранич

Страна^ 216

„Б Р А Н И Ч"

Број 10. и 11.

одобрена на основу једног неизвршног решењао ранијој забрани била лишена осчова, т. ј. не би имало разлога да се једном повериоцу обезбеђује тражбина и пре рока за ислуњеље обвезе од стране дужника. Дакле, случај опасности због раније стављене забране, може бити само онда, ако је то решење постало извршно.' 1 По мом мишљењу одлука Касационог Суда објављена у Привредном Гласнику погрешна је и неправилна, а сматрам да је одлука коју овде наводим потпуно у смислу закона. Разлози за ово моје мишљење су следећи: 1. Пошто је обезбеђење начин да се привремено до окончања парнице дужнику одузме право располагања над извесним делом његове покретне или непокретне имовине, пошто реч „стављен" значи нешто урађено, свршено, израз „стављена" у законском тексту значи, да је потребно да је циљ обезбеђењу постигнут т. ј. да је дужнику до окончања парнице онемогућено располагање пом. имовином. Међутим самим тим, што је забрана одобрена, она још није стављена т. ј. располагање имовином на коју је обезбеђење тражено још није ограничено, јер дужник може то да спречи, било да положи новац или државне хартије од вредности у судски депозит до окончања парнице, било да жалбом

Кадлекари даду мишљење о стању здравља тестатора далеко после смрти, може се тражити поновљење спора на основу нсвих сведока, који би утврдили противно стање. Спор о важности тестамента пок, Н. уд. пок. Д. Б. расправљен је код Првост. Суда Вар. Београда на тај начин, што је тужилачка страна одбијена од тражења уништаја њеног тестамента. Пресуда је донета по том основу, што су сведоци осведочили њену последњу вољу по старом закону и што су два лекара стручк.ака дали мишљење у самом спору да је тестаторка била способна за изјаву њене носледње воље. Тужилачка страна је благовремено тражила ионовљење спора позивајући се на сведоке који би имали утврдити да тестаторка није могла изјавити последњу вољу јер је била слепа и глува као и да је поднела мишљење Санитет. Савета, да су дата мишљења стручних лекара недовољна јер су дата на две године по смрти тестаторке. Налазећи, да су овим испуњени услови из тач, 2., 5. и 13. § 426. гр. с. п. тражила је

вишем суду изазозе поништај судске одлуке о одобреном обезбеђењу. Учини ли дужник једно или друго, забрана и ако одобрена није „сгављена" у смислу закона и према томе није испуњен законски услов за одобравање обезбеђења пре рока. 2. Одлука нижег суда, коју виши суд поништи, сматра се као да није никада ни постојала и неможе да произведе никакав правни ефекат. Према томе ако виши суд поништи одлуку о првом обезбеђењу, значи да је друго обезбеђење одобрено на основу једне одлуке која у опште не постоји. У том случају као што се правилно вели у овде наведеној одлуци Касационог Суда, забрана одобрена на основу једног неизвр шног решења о ранијој забрани била би лишена основа. 3. Једном стављено обезбеђење може се скинути само из разлога побројаних у § 392. г. с. п. Па како у том параграфу као основ за скинуће није предвиђен случај престанка опасности, дошло би до тога, да и ако виши суд поништи одлуку о ранијем обезбеђењу или са других разлога раније обезбеђење не опстане или се чак утврди да је прво обезбеђење одобрено на основу лажне исправе ипак доцније обезбеђење остаје у снази, Солуција немогућна и противна законском правилу о ваљаности правних аката.

да суд реши, да има места поновљењу спора. Првост, Суд одбацио је разлоге тужилачке стране и одбио тужилачку страну одтражења са разлога: да нема места испиту сведока због тога, што је питање здравља тестаторке и њене урачунљивости и правне способности било расправљено и цењено у првом спору, којом је ирпликом нађено, да испиту тих сведока нема места, за то, што је суд дао превагу исказима сведока стру чњака—лекара. Касац. Суд у II. од. примедбама од 14. децембра 1926. год. бр. 10848. поништио је решење Првост. Суда са разлога : ; ,Не стоји разлог Суда, да нема места испиту сведока на које се тужилачка страна у акту тражења поновљења позвала због тога, што је питање здравља тестаторке и њене урачунљивоети и правне способности за прављење тестамента било већ и цењено и расправљено у првом спору, којом је приликом нађено, да испиту тих сведока нема места за то, што је Суд дао превагу исказима сведока стручњака — лекара. Тај разлог Суда не може да опстане, јер

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА