Бранич

Број 10. и 11.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 219

А. сви из Грајевца зато, што су злостављали и остављали без хране и неге В. малолетну кћер опт. В., те је ова услед тога умрла ноћу између 10. и 11. октобра 1924. год. Првостепени Суд је нашао: да у радњи опт. В., М. и Б, а у томе што су пок. В. злостављали ; што је нису надгледали: што јој нису давали хране; што су је тукли и са њом нечовечно поступали, тако да је В. од њиховог злостављања и умрла ноћу између 10. и 11. октобра 1924. год., стоји кривично дело предвиђено и казнимо по § 160. тач. 1. крив. закона. Зато је пресудом од 15. октобра 1925 год. бр. 27162. казнио опт. В. са 10 год. а М. са 8 год. робије, а Б. у смислу § 56. крив. зак. извинио казне и предао старатељима да га казне, јер је исто извршио без разбора, пошто је имао у времену извршења истог 12 година и 6 месеци. По благовременом незадовољству Скопљански Апелациони Суд решењем својим од 3. децембра 1925. год. бр. 3894. преиначио је пресуду првостепеног суда и опт. В. М. и Б. пустио испод суђења, налазећи да дело за које се оптужују не постоји. Но, по благовременој жалби Касациони Суд у I. оделењу примедбама од 30. новембра 1926. год. бр. 10455. поништио је решење Скопљанског Апелационог Суда од 3. децембра 1925. год. бр. 3894. са разлога: „Противно схватањупрвостепеногсуда које је правилно, Апелациони Суд је погрешно узео да у радњи оптужених Василија и ванбрачне му жене Милеве, не стоји дело из § 166. тач. 1. каз. зак. и то да не стоји само зато, што је за постојање тога дела, као што мисли Апелациони Суд, потребно да је смрт наступила искључиво као последица нанетих телесних повреда. Међутим појам злостављања из тога законског прописа има један много шири смисао — злостављати некога не значи само вређати га физички, јер се за појам злоставе не тражи да се она безусловно мора да

Наша народна привреда и национални приход: обрадили В. М. Ђуричић, М. Б. Тошић, А. Вегнер, П. Рудченко и Д-р М. Р. Ђорђввић. — Штампа Државне Штампарије у Сарајеву 1927. Издаље писаца. Страна 270. Није никакво' чудо, што је се пет наших познатих стручњака, пет горњих писаца, удружило, да на релативно малом броју страна, учине необично интересантан покушај, на име, да нам пруже у најконцизнијој форми, разне облике наше привреде са националним односно социјалним доходтком од исте. Горње дело називамо покушајем из разлога, што га и писци таквим

састоји у неиосредном телесном поремећавању, нарушавању или повреди, телесног, физичког благостања човека (сЈатпиш согроге, согроп сШит), већ се она исто тако може да састоји и у посредном поремећавању телесног благостања, без телесног додира у опште злостављање глађу, на пр. што је најзад исто тако могуће и злостављање средством механичког мучења и вређати. Па када је у овом случају протоколом секције детињег леша утврђено, да је смрт наступила услед крајње изнурености, а исказима сведока утврђено да су оптужени умрло дете дивљачки и животињски тукли, да су га систематски мучили глађу; да су га гонили на тежак посао, да га је оптужени Василије једном бацио у неку бару и ту оставио а други пут опет, пошто га је истукао везао конопцем за дрво — када је све то утврђено онда такав поступак оптужених представља читав низ радња злостављања упућених на то, да дете умре и све те радње сасвим сагласно налазу вештака приликом секције леша, — да је дете умрло од изнурености — резултирају у завршну носледицу смрт детињу. Усвајајући горње примедбе Касационог Суда, Скопљански Апелациони Суд је својом пресудом од 23. децембра 1926. год. број 5021. нашао: да је пресуда првостепеног суда у свему осталом на закону заснована само да је првост. суд погрешно узео да се кривична одговорност оптужених утврђује лекарским уверењем, протоколом секције и испитаним сведоцима, већ се иста утврђује само испитаним и заклетим сведоцима, па се у погледу казне потпуно сложио са првостепеним судом. Касациони Суд у I. оделењу решењем својим од 8. фебруара 1927. год. бр. 1294. оснажио је пресуду Апелационог Суда од 23. децембра 1926. год. бр. 5721. Саопштио Мил. Р. Крџић, адв.

сматрају. Међутим, оно је далеко од сваког покушаја' пошто представља научно дело у пуном смислу те речи. С тога га можемо назваги научним делом, првим ове врсте, код нас. Схватајући сву тежину оваквог подухвата, пет горњих писаца је поделило материје о којима се говори у горњем делу, па је сваки у својој области тражио најпотпунија обавештења, која својом обилношћу зачуђавају. Све тако добијене податке, писци су морали свестрано претрести, уједначити, подвргнути најстрожијој критици, која доминира делом, тако да исто даје утисак онакве целине, као да га је писао један једини

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ