Бранич

Страна 230

„Б Р А Н И Ч"

Број 12.

нити се од њега тражи наплата забраном. Чак кад би доцније и било накнадног његовог признања потписа на меници и дуга по истој, то његово признање не би било меничног карактера, већ грађанског, те се не би ценило по Трг. Зак. и прописима о меници, већ по Законику о Грађ. Суд. Поступку. По чл. 98. новог предлога Мен. Законика, што је поднет Народној Скупштини, неписмено лице, или лице иначе писмено, али које моментално није у стању писати, даје меничне изјаве рукознаком овереним од Суда или јавног бележника на самој меници или алонжу њезином. Чиновник, који врши оверавање, потврђује: да лично, или преко сведока, познаје лице које даје меничну изјаву ; даље да је дотичном лицу прочитана менична изјава и да је оно изјавило, да то одговара његовој вољи. Ту изјаву чиновник снабдева службеним бројем, печатом и својим потписом. Дакле по новом предлогу Меничног Закона исти се услови траже за важност обвезе неписменог дужника на меници, као и за важност обвезе неписменог дужника по облигацији, а то је очевидно сигурније н боље.

Овај број „Бранич"-а, по мом саопштењу, доноси одлуку Касационог Суда: да код уговора о промени не може бити пречег права куповине, И ми налазимо да је таква одлука у основи правилна, као што су сви судови узели, али ипак налазнмо, да је овај спор што га саопштисмо, пре времена завршен, расправљен и ако није довољно ислеђен. противно § 166 Грађ. Суд. Пост.

Код уговора о промени, о којима говори наш Грађански Законик у гл. XXIII. заиста не може бити примене одредаба о пречем праву куповине, о којима је реч у гл. XXIV истог Закона, Али у § 643 Грађ. Зак. из главе, која говори о куповини и продаји, изриком стоји: „ако се ствар једна тако продаје, да осем новаца још и ствар друга се да, онда је ова,ј уговор смешан од промене и продаје. Ако је већа вредност ствари него новаца, онда је промена, ако ли је већа или једнака вредност новца, онда је продаја и куповина". Дакле промена са придом у новцу може по закону претстављати и уговор о промени и уговор о куповини и продаји, све зависи од величине прида. И разуме се, ако претставља уговор куповине и продаје, онда ту може бити и примене одредаба о законској првенственој куповини, у противном не може. За то, по нашем мишљењу, Касациони Суд није требао овакву пресуду Апелационог Суда одобравати, већ је требао поништити и наредити да се извиди: признањем парничара, а ио потреби и вештака, да ли је дати прид у новцу раван, већи или мањи од размењеннх имања; или ако је то извиђено, онда да овај уговор цени и по реченом § 643. Грађ. Зак. и утврди: је ли овде уговор о промени или је о куповини и продаји, пошто јето одутицајаза службено тражење, као што напред наведосмо. У овом смислу, као што изложисмо, ово питање расправља и наш теоретичар Грађанског Права Г. Д-р Живојин Перић, професор Универзитета, у својој књизи „О уговору о иродаји и куповини св. III. стр. 228 и ко жели више разлога о овом питању може их наћи у поменутој расправи.

СИРОМАШКО ПРАВО ВОЈ. М. ВУЈАНАЦ АДВОКАТ

Адвокатура је не само значајна правна већ тако исто и значајна друштвена установа. И као једна и као друга, она је племенита професија. Као правна установа племенита је за то, што се њеном помоћи лакше и брже долази до праве истине, до праведног решења спорних питања, што је неопходно за углед правосуђа; — као социјална племенита је за то што јој је циљ да отклони или бар ублажи горку људску судбину. Њену помоћ требају и богати и сиромашни, а помоћи пак сиромашнога у одбрани његових

легитимних интереса пред судом, помоћи га свесрдно и без икаквог материјалног интересовања, племенито је. Тако радити значи остваривати идеју друштвене солидарности. Ту идеју прихватили су још адвокати из давних времена и она вечно живи и живеће. На тој идеји друштвене солидарности заснована је дужност давања правне помоћи сиромашнима, а на тој су дужности људски закони саградили сиромашко право т. ј. право на бесплатну правну помоћ. И ако је тако, ипак закони нису основ сиромашког права. Основ