Бранич

3*

ЈБрој 1 — 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 19

с!ггаупо§ 21Уо1а ројесИш с!е1руј (1ггауе 5ша1гаји као Јпо51гап51уо, као п. рг. касЈа је и рИапји 12угзепје зисЗзкЈћ о(31ика за с1ги§јћ ргаушћ росЈгисја. Кгајпје је угеше сја ос!§оуогп 1 сгп Ј ос ! ђис1и па сјз 1 о з 1Јше, сЗа зе ргауо ЈесЗхпз^уо Оггауе

б1уага зашо рогШупЈш гасЗош па Јгјебпасепји ргауа 1 (Јигпози §гас!јапа 1 с!а ћег јесИпб1уепо§, 12]'ес1пасепо§ гакопос!ауб1уа, пеша П1 гаупоргаупози, пИЈ ро1гећпЈћ рзЈћо1озкЈћ рге1роз1ауака га ргауо ЈесЈјпбЈуо.

О истраживању очинства 1 * — Д-р Адам П. Лазаревић —

Законско расположење, којим се забрањује истраживање очинства, срамота је човечанства. Жил Фавр. Преглед законодавстава Римсно право. — У римском праву утврђено очинство, само по себи, није давало никаква права ванбрачном детету. Јер дете није улазило у породицу свога оца рођењем, већ једним накнадним актом, који је зависио од воље очеве. Основ томе акту била је раМароГезГаз очева. Ускоро пак, природно сродство —• со§паИо — противставља се цивилном сродству — а%паИо — агнатском сроцству. Јустинијан је укинуо ову разлику сродства и признао је само оно сродство, коме је основа заједница крви. — Питање о истраживању очинства није се тада ни постављало, пошто није имало свој га1$оп с!'Иге. Извор сродства била је раШа ро1ез1аз, а извор ове биле су пак ји$1ае пирИае, адопција и легитимација. Према томе, самим патернитетом није заснивано сродство, нити је факат патернитета био уопште правно релевантан. Отац је могао, али није морао, подарити извесна права своме ванбрачном детету, ма да је патернитет стварно био и доказан. Према мајци ванбрачно дете имало је ис ( та права као и брачно. И то с тога, што је матернитет једна очигледна, фактична чињеница, коју је лако констатовати и угврдити, а патернитет је тешко и немогуће утврдити услед његове мистериозности. МаГег зетрег сег1а ез: е11ат з1 уи1§о сопсерегИ; раГег уего 1з ез1 диет пирИае Летоп$1гап1. Отуда следује, природно, неизбежна и логична последица, да је дете везано првобитно за мајку. Питање о истраживању ванбрачног патернитета поставља се тек са појавом хришћан-

Ј ) Овим својим радом, који смо у главном израдили према податцима узетим из одличног и обилног дела: Непгу и108р1е(! : Е1ис1е зиг 1а гесћегсће де 1а ра1егпИе еп <1гоН сотраге, Шезе роиг 1е дос(ога1, Рапз 1914. желели смо читаопима „Бранича" пружити један кратак преглед, у теорији и позитивним законодавствима, овога несумњиво актуелног, интересантног и важног правног проблема.

ства, које је тежило, да се ванбрачна рођења искорене. И од тада рођење ван брака је сматрано као бесгласно. Германско право. Према неким податцима који се налазе код Тацита у његовом делу. „Оегтап?а", првобитна организација германске породице била је матриаркална, по којој је организацији дете улазило у породицу своје мајке, и није ничим било везано са својим оцем. После је тај систем измењен. — По правилу У1г§1ш сгесШиг за оца дегињег сматран је онај кога мајка означи и њори је веровано. Француско, немачко, холандско, белгијско, швајцарско, руско, шпанско, пољско, итали■ јанско, португалско, мексиканско, данско, шведско и румунско право. — Француска револуција са својим принципима: слободе, братства и једнакости, доноси нове промене у положају индивидуе у друштву и породици. Очинска и мужевљева власт знатно су ослабиле, индивидуа се ослобођава. Идеје револуције биле су: апсолутна правда, интегрална једнакост и повратак закону природе. Творци п вође револуције имали су амбицију да успоставе једно ново друштво, засновано на рационалним принципима, ксји значе кидање са традицијама. Сви се људи рађају једнаки у праву, прокламовале су вође револуције, и трудили су се да ту једнакост спроведу до крајних консеквенца. Ванбрачна деца у револуционарном законодавству изједначена су у свима правима са брачном. Она улазе у породицу својих ванбрачних родитеља са свима правима брачне деце, у личном и имовинском погледу. Брак није, према томе, једини извор породице. То је све пак важило за ванбрачну децу, када је њихово очинство несумљиво угврђено. — Али само истраживање очинства јако је било отежано, — и то баш у духу индивидуалне слободе, и да би се избегла ограничења исте и злоупотребе. Пропис чл. 340. Со<1е ст1-а (грађ. зак.) о забрани истраживања очинства донет је, вели се, на лично заузимање и по жељи Наполеоновој, који је тада изјавио: да друштво нема интереса да ванбрачна деца буду