Бранич

Страна 88

.БРАНИЧ'

Број 5

пису односи се на случајеве, кад је спор у редовној парници свршен решењем као што је поравнање, а не може се односити и на осудна решења по кратком поступку. Најпосле поверилац не може овде истицати право пресуђене ствари — гез ЈсНсаЈа, јер то право припада само оном, у чију је корист спор расправљен пресудом одн. решењем у редовном поступку а не и у кратком. У кратком поступку осудно решење у погледу права парничара није дефинитивно, и оно се може променити пресудом а што је најглавније, кад год тужени оспори тужиочево тражење, увек се мора донети пресуда, која је дефинитивна. Кад би се примило гледиште бранилаца преклузије овога рока, онда би такво гледиште било противно уставном наређењу, да нико не може бити осуђен док не буде саслушан, те законоцавцу доношењем одредаба о кратком поступку није могло пасти на ум да руши овај принцип.

За то он у кратком поступку нигде није ни нагласио, да туженога лишава права одбране у редовном поступку због пропуштања рока. Да резимирамо сва досадања разлагања. Рок предвиђен у § 454. у вези §§ 453. и 459. је судски рок и може се продужити за онолико време, колико је већ једном дато при доношењу осудног решења. Пропуштање овога рока има за последицу губитак права на процесно-правну радњу задржање осудног решења од извршења, изузимајући случајеве из § 452. гр. с. п., из § 49. тач. 1. гр. с. п., и § 99. гр. с. п., кад по званичној дужности суд мора да задржи осудно решење од извршења, али оно се не односи и на право, да се на основу поднетог акта којим се тражи задржање, обави редован парнични поступак и изрече пресуда, која радња не задржава извршни поступак по осудном решењу.

Године старости као услов за стицање пасивног изборног права — Д-р Видан 0. Благојевић адвокат —

По једној пракси коју сматрамо направилном, Народна Скупштина односно Верификациони Одбор дискутују само о мандатима против којих је изјављена жалба, чл. 84. изборног закона. Остале мандате као неоспорене, оглашују за исправне еп ђ1аис, сматрајући, да пошто против њих није учињен никакав приговор, да постоји претпоставка, да су њихови носиоци на исправан начин дошли до њих, односно да су мандати исправни. Противно томе, ми тврдимо, да је рад Верификационог Одбора не саставни део односно почетак конституисања скупштинског, већ судски посао: претрес о томе, да ли је закон приликом избора правилно примењен. Па како су одредбе изборног закона, који овде долази у питање, јавноправног карактера, то су овде Верификациони Одбор и Народна Скупштина дужни, да пронађу маШеријалну истину по питању закона на сваки мандат народног посланика, па било жалбе против њега или не. 6 )

6 ) в. Илија Ст. Пржић: Пословник Народне С купштине, коментаре и књижевност испод 1—7. члана, и нашу студију објављену у Новом Животу за 1924. год. књ. XIX. под насловош: О оверавању посланичких пуномоћстава. У одвојеном;мишљењу Опозиције у Верифицационом Одбору Народне Скупштине на изборе за народне посланике извршене на дан 8. фебруара 1925. год. заступа се мишљење слично нашем. „Већина Верификационог Одбора, каже се у одвојенрм мишљењу, до-

Либералнијим тумачењем закона и свога Пословника, Народна Скупштина је признала право приговора на неисправност стеченог мандата или неиспуњавање услова дотичног кандидата за стицање пасивног изборног права, сваком народном посланику, који о томе може поднети Народној Скупштини писмен или усмен предлог, о коме предлогу опет решава Верификациони Одбор, односно скупштински пленум. Како Народна Скупштина, као политичко тело првог реда и њен Верификациони Одбор, схватају дужност верификације мандата својих чланова, као један еминентно поли-

нела је одлуку, да се избори могу оспорити само онда, ако има жалба или примедаба и одвојених мишљења у записницима Бирачких Одбора. Гледиште погрешно и не одговара ни Изборном Закону ни Пословнику. Циљ је верификације да испита и прегледа изборну радњу у свакој јединици, да бн се могла утврдити законитост и исправност резултата које су постигле поједине кандидатске листе, без обзира има ли жалби, примедаба и одвојених мишљења. С тога је Верификациони Одбор требао у сваком случају да подвргне прегледу, по чл. 5. Пословника, сав материјал који се пред њим налази, јер сваки његов члан има права да узме реч и да изнесе своја опажања, констатације и предлоге. Тек после оваког свестраног испитивања могуће је донети једну поуздану одлуку", Стенографске Белешке Народне Скупштине. Ванредан сазив за 1925. год. стр. 37. — в. исто тако Стенографске Белешке Народне Скупштине. — Ванредан сазив за 1923. год. стр. 7.: Одвојено мишљење чланова демократске странке у Верификационом Одбору.