Бранич

Страна 120

„Б Р А Н И Ч"

Број 6 и ?

оптужено од стране иследне власти, стави у притвор, и, када ће се таквом лицу допустити, пуштањем на јемство, да се из слободе брани. Како § 172. Крив. Суд. Пост. долази непосредно иза ових наведених прописа (§§ 170. и 171. нов. Зак.) у којима је реч: и о стављању под суд и у притвор неког лица, и о пуштању таквог лица, од стране суда, на јемство, да се из слободе брани, — то је могуће и да се овај наведени зак. пропис двојако тумачи, као што ћемо то мало ниже видети. С тога нам се овде поставља питање: да ли су одредбе § 172. Крив. Суд. Пост., дошле овде као допуна §§ 170 и 171 Квив. Суд. Пост. у колико се ови односе на стављање под суд и у притвор неког лица, или, у колико ови, пак, говоре о пуштању таквих лица, на јемство, да се бране из слободе? Према томе, да би смо се што боље упознали са овим постављеним питањем, ми ћемо цитирати овај наведени Зак. пропис који гласи: „Онима, који су били раније осуђивани за злочинства или преступе учињене из користољубља, неће се никако допустити да се из слободе бране". И ако је, по нашем мишљењу, овај законски пропис јасан, ипак, — с обзиром на једно мишљење једног нашег уваженог правника 3 ) о овом наведеном параграфу, које ми не делимо са разлога које ћемо ниже навести, — потребно је, да се са истим мало детаљније упознамо: какав је смисао његов и шта је законодавац хтео да каже у њему. Г. Ог. Душан М. Суботић у свом поменутом чланку (ор. сИ. стр. 1064.), говорећи о интересантностима § 172. Крив. Суд. Пост. навео је: „када ће оптужени бити стављен у притвор наређује §§ 170. и 171. По том притвор је обавезан код свих злочинстава и бесчастећих преступа. Интересно је при том и наређење § 172. да се онима који су били раније осуђивани за злочинства или преступе учињене из користољубља, неће никако допустити да се из слободе бране. Дакле таква лица ће се ставити у притвор при новој оптужби и за обично преступно дело, које иначе не повлачи прит.вор. и *) Према оваквом тумачењу — § 172. Крив. Суд. Пост., овај законски пропис био би допуна §§ 170. и 171. Крив. Суд. Пост., у колико ова два параграфа говоре о томе: када ће се и у којим случајевима неко лице, по решењу суда, морати ставити под суд и у притвор, — мада се то, на први поглед, не

3 ) Види г. Бг. Душан М. Суботић, ор. сМ. стр. 1064. 4 ) Курсив је наш.

би дало одмах закључити, с обзиром на цитирану реченицу: „када ће оптужени бити стављен у притвор наређује §§ 170. и 171.". Јер, по оваквој стилизацији ове реченице искључено би било друкче мислити. Али као што смо то видели из раније наведеног текста, он — г. Суботић — после објашњења о интересантности наређења § 172. Крив. Суд. Пост., „да се онима који су били раније осуђивани за злочинства или преступе учињене из користољубља, неће никако допустити да се из слободе бране", додаје, да ће се „...таква лица ставити у притвор при новој оптужби и за обично преступно дело, које иначе не повлачи притвор"; а одмах у продужењу истог текста и непосредно иза ове реченице каже још и то, да се „из овога... 5 ) нарочито јасно види, колико је потребно да се у тужби јасно означи, је ли оптужени раније осуђиван и за какво дело." Према томе, овом потоњом реченицом, г. Суботић је хтео још више да истакне, да § 172. крив. суд. пост. има само онај смисао, као што је то напред наведено. Што значи, према оваквом мишљењу г. Суботића, да би суд морао увек да реши, да се неко оптужено лице стави у притвор : не само у случајевима које предвиђају §§ 170. и 171. Крив. Суд. Пост., већ и онда, када је неко лице оптужено и за обичан преступ, „који иначе не повлачи притвор", само ако је раније било осуђивано за злочин или бесчастећи преступ, учињен из користољубља. Дакле, и онда када наступи случај из § 172. Крив. Суд. Пост. По г, Суботићу, изгледа, да је овај наведени законски пропис потпуно јасан у смислу којем га он тумачи. Ми се, пак, као што смо то раније рекли, не би смо могли сложити у оваквом тумачењу овог наведеног законског прописа са ових разлога: а) § 172. Крив. Суд. Пост., као што смо то већ навели, долази после законских одредаба §§ 170. и 171. Крив. Суд. Пост,, у којима је предвиђено не само стављање неког лица под суд и у притвор, већ и пуштање таквог лица, на јемство, да се брани из слободе. О томе, пуштању на слободу, у § 171. Крив. Суд. Пост. каже се ово: „Само онима може суд под јемством у § 170. казаним, дозволити да се из слободе бране, који своју кривицу признају, и код којих се према стању лица, према познатом његовом дотадашњем поштеном владању,

5 ) Овде г. Суботић мисли на већ цитирану реченицу: да ће се при новој оптужби извесно лице, такође, ставити у притвор и за обично дело, које иначе не повлачи пригвор, само ако је раније осуђивано за какав злочин или бесчастећи преступ, учињен из ксристољубља .