Бранич

Страна 124

„Б Р А Н И Ч"

Број 6 и 7

лежност спадао тужиочев решени предмет (чл. 18. Д. С., чл., чл. 24/1У. Д. С.). Напротив, обраћање је непосредно на управни суд, када се тужба подноси противу аката виших самоуправних власти (не важи за општинске власти), према чл. 32. У. П. Поред ове судске функције, управном суду је стављена у надлежност, као што смо напред напоменули и функција управног органа и још неке, евентуалне, функције — све то из тач. 2. и 5. 103. Устава (чл. 23. У. П.) Поступак. — По пријему решења управне власти, тужбу треба послати управном суду у року од 30 дана. У погледу састава тужбе и њеног подношења и овде важе, у главном, прописи § 94., 118. и 119. г. с. п. (чл. 21. Д. С.) Ако тужилац није добио решење од управне власти и после његовог поновног тражења, обратиће се управном суду. Суд ће испитати истинитост тужиочевих навода и пошто се увери да наводи његови одговарају истини, узеће тужбу у поступак, сматрајући, при томе, да је тужилац одбијен од управне власти (чл. 22. Д. С.) Тужба се може поднети у ова два случаја: 1. кад управна власт није применила неки законски пропис или га је неправилно применила и 2. што је у свом поступку управна власт занемарила формалну страну уопште — без обзира на вредност самога акта (чл. 23. Д. С.). Овде би згодно дошао чл. 19. Д. С. који би претходну одредбу могао а соп*гапо објаснити, јер он говори када се тужба не може подићи код управног суда. Има свега четири тачке и то су: 1. по предметима који спадају у надлежност грађанских судова; 2. у дисциплинским стварима, у колико законом не би било другачије одређено; 3. у стварима, у којима су и у колико, управне власти позитивним правом овлашћене да доносе решење на основу слободне оцене и 4. против управних послова редовних судова. Када сада управни суд прими тужбу, затражиће све акте одговарајуће управне власти, која ће по том захтеву, обавезно поступити. Пошто буде примљен овај предмет, председник суда ће све списе, са тужбом, упутити једном судији-известиоцу, који ће тужбу проучити, и седници поднети писмени реферат са садржином, овим тачкама издељеном: 1. да ли постоји случај из чл. 24. Д. С.; или случај из 26. члана или случај из 27. истога закона. Решењем суд прима или одбацује овај извештај, и ако би био овај други случај, суд упућује предмет секретару ради одређивања рочишта (чл. 33. и 34. У. П.) Прими ли суд предњи извештај, он ће тужбу одбацити у првој тачци а у другедве донеће пре^

суду и не позивајући заинтересоване стране (чл. 24. и 26. и 27. Д. С.) Случај из чл. 35. У. П. налази се по средини. Поступак се по тужби обуставља, ако тужилац не би, у одређеном року, известио суд, да је примио решење које је раније тражио а није га, тада, добио па услед чега је. и био приморан да се обрати суду (чл. 22./II. Д. С.) По пријему тог решења, тужилац је дужан да извести суд у року од 15 дана. Извести ли суд на време, да је задовољан са решењем управне власти, поступак се обуставља: не буде ли задовољан, поступак се наставља. Овде се подразумева, да је управна власт издала најзад тражено решење и то у размаку времена од подизања тужбе до одлуке суда. Пре рочишта, суд може наредити да се предмет доследи или од стране лица које председник буде одредио или од надлежне власти (чл. 37./III. У. П.) 11ри одређивању рочишта, управни суд доставиће тражиоцу, уз позив, примедбе туженога на тужбу — ако их буде било. Ако је држава тужена страна, онда се позива да пошље заступника или да поднесе писмену изјаву (чл. 36. У. П.) По правилу, суд доноси пресуду после јавног рочишта а на основу чињеница које је утврдила управна власт. На рочиште се позивају тужилац и тужени а лицима, којима би поништење управног акта ишло на штету, даје се могућност да буду саслушана (чл. 25, 28, 29. Д. С.) Недолазак било тужиоца било туженога, не задржава рад суда, који ће донети одлуку и без присуства парничара (чл. 36. У. П.) Суд може јавност искључити из разлога јавнога морала и реда или ако су предмет претреса ствари приватног или породичног живота. Искључење јавности може бити или за цео претрес или Јсамо за поједине делове. Ако је била јавност искључена, не смеју се догађаји са претреса и разлози пресуде публиковати. Ако се јавност искључи, мора се тужиоцу допустити да присуствују рочишту два лица његова поверења (чл. 30. Д. С., чл. 41. и 42. У. П.) На рочишту парничари могу имати своје заступнике чл. 31. Д. С., чл. 40. и 59. У. П.) Судија-известилац добија први реч на рочишту да би изложио стање и суштину спора. За овим говоре парничари. Председник се стара да предмет буде довољно извиђен (чл. 34. У. П.) Рочишна белешка води се као и код грађанских судова. Њу држи један писар деловођа (чл. 44. У. П.)