Бранич

Страна 128

,,Б Р А Н И Ч'

Број 6 и 7

Немајући овлашћење у закону да у оваквим приликама предузме даље|кораке, Управа је остављавала иничијативу приватним странкама да траже задовољење од надлежних власти, кад је преко Удружења нису могли добити. Један доказ више да је крајње време да се и код нас установи комора. X Адвокатска тарифа. У овоме периоду Управа је чинита више покушаја да се већ објављена тарифа парничних трошкова која је достављена свима судовима, усвоји и примењује приликом досуде. Међутим, може се рећи да су се овоме одазвали само судови у Београду, а да у унутрашњости судови још увек одређују парничне трошкове по предратној скз&ш. Управа је преко својих колега из унутрашњости више пута ургирала да се заузму за промену овога стања, али од њих у већини случајева није добила одговора, а мањи број је одговорио да у овоме није успео. Према оваквом стању, остаје г. г. колегама да се у сваком конкретном случају жале вишим судовима, који су у последње време стали на гледиште да су предратне досуде и сувише незнатне и да се према данашњем стању морају повисити. XI Чл. 122. Фин. Закона од 1927. год. Као што је свима присутним познато у чл. 122. финан. закона за 1927. год. унета је одредба да јавни правозаступници који су стекли право за вршење правозаступничке службе у појединим правним подручјима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, могу у будуће све послове водити на целом државном подручју код свих судова и власти. Увиђајући велику корисност и потребу ове одредбе, Управа је на својој седници од 12. априла 1927. год. решила да се ода захвалност Господину Министру Правде и г. Др. Славку Шећерову, као предлагачу, што је испуњено на тај начин, што је г. председник посетио лично Господина Министра Правде и изразио му захвалност у име целог Удружења, а г. Др. С. Шаћерову упућено је писмо, којим му је такође захваљено на заузимању за адвокатски ред. XII Изједначавање законодавства наше Краљевине. Поред напред изложенога, Управа Удружења се живо интересовала и овим питањем, које је од еминентне важности за нашу земљу, у колико се тиче њенога нормалног развитка и стабилизације прилика у правном погледу.

Свесна тога, Управа је учинила са своје стране ово: 1) Приликом посете новим Министрима г. г. М. Сршкићу и Др. Д. Суботићу, представници Управе дотакли су и то питање и умолили г. г. Министре, да са њихове стране учине све што треба за што брже спровођење изједначења законодавства, које изједначење начажу најбитнији државни интереси. 2) У своме непосредном додиру са народним посланицима, приликом заузимања за закон о адвокатима, чланови Управе Удружења нису пропустили прилику, да и код њих учине потребне кораке у томе циљу; 3) На конференцији у Загребу, којој су присуствовали највиђенији представници адвокатског реда из нових покрајина, делегати наше Управе покренули су то исто питање и том приликом са задовољством констатовали пуну сагласност тих наших другова по овоме предмету. Обавешвавајући о овоме Скупштину, Управа би желела да Скупштина, поред осталога, стави новој Управи у дужност и то, да продужи рад на овоме питању, како би се и на тај начин манифестовало, да се јавни правозаступници, осим професионалним питањима, баве и интересују и питањима од опште важности и значаја за земљу и њен правни поредак.

Приближујући се крају свога извештаја, Управа се пита да ли има смисла да и она обнови онај рефрен, који се понављао у свима годишњим извештајима од како постоји ово Удружење, а тај је рефрен, да је велики број чланова не само у унутрашњости, него и у Београду, остао равнодушан и апатичан према Удружењу! И заиста би се то могло изоставити, јер до сада овакве и сличне констатације нису ни у колико утицале на оне наше колеге који од Удружења траже да све испуни и посвршава пре него што би имало част да њих уброји у своје чланове и да у благајнички списак унесе и њихових 240.— дин, годишњег улога. Ччанови Управе су и овога пута утицали на своје колеге, који нису у Удружењу, а којих само у Београду има шест пута више него што је уписаних чланова, — да приступе Удружењу, али скоро код свих примећено је нерасположење за ОЕај позив, а неки су отворено питали какве ће непосредне користи имати од тога Удружења. И ако је овако немилосрдно дочекивана, Управа је ипак радила свесрдно и искрено се трудила, да оправда поверење које јој је Скупштина дада. Али сасвим је природно да је њена делатност била веома отежана услед