Бранич

Број 8 и 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 171

Ако има околности због којих треба у смислу § 4. става првог сл. д) испитати достојност поверења, примениће се § 7. Молбу за упис у именик имају потписати и адвокат и приправник. Вежба се рачуна од дана кад је приправник отпочео свој рад. Адвокат је дужан да без одлагања при јави одбору дан почетка вежбе као и свако иступање приправника и свако прекидање које прелази један месец. Одбор ће моћи из оправданих разлога допустити да се у вежбу урачуна и прекид који траје дуже од месец дана. Време пробављено на војној вежби има се рачунати у прЦлравничку вежбу. Ако приправник после смрти адвоката настави свој рад у његовој канцеларији, урачунаће му се у вежбу време до стварног излаза. Остане ли приправник на вежби код адвоката који је преузео на себе канцеларију умрлог адвоката, онда ће тај адвокат без одлагања известити одбор Коморе о томе да је приправник у будуће код њега на вежби. Одбор може захтевати од адвокатског приправника приликом првог и осталих уписа уписнину, коју ће одредити пословник коморе. § 10. Против одлуке одбора којом му се одбија молба за упис у именик адвокатских приправника, изузевши случај недостојности поверења (§ 7. и § 9. став други), као и против одлуке којом му се ускраћује потврда адвокатске вежбе или којом му се наређује брисање из именика, приправник има право жалбе по § 6. § 11Адвокат је дужан приправника запослити у разним гранама адвокатског занимања. Одбор има да надзирава како адвокат спрема приправнике, а ако се вежба врши тек привидно поступиће се по закону како према приправнику, тако и према дотичном адвокату. § 12. Молба за полагање адвокатског испита подноси се непосредно или преко Адвокатске Коморе оном Апелационом Суду, који је надлежан за подручје где је адвокатски приправник најдуже вршио вежбу код адвоката, заједно са доказима о условима из § 2. тач. а, б, в, и г. и § 5. Адвокатском приправнику, који је провео Три године у вежби и од тога две године код адвоката и једну годину код редовног еуда, допустиће се полагаше адвокатеког ИСПНТЗ;

§ 13. Адвокатски испит полаже се у Апелационом Суду пред испитним одбором, који се састоји из председника и четири члана, од којих мора бити двојица адвоката. На крају сваке године за наредну годину Министар Правде поставља председника испитног одбора, чланове и њихове заменике. Двојица чланова овога одбора постављају се из реда судија Апелационог Суда, а другу двојицу предлаже Министру Правде Адвокатска Комора из места надлежног Апелационог Суда. Комора ће предложити Министру Правде осам кандидата. Председник испитног одбора је председник надлежног Апелационог Суда или његов заменик. § 14. Испит је писмен и усмен. Прво се полаже писмени испит, који није јаван, а затим усмени, који је јаван. § 15. Испит се полаже у згради надлежног Апелационог Суда. Кандидат на усменом испиту треба да покаже довољно теоријско и практично разумевање законских прописа материјалне и формалне природе из приватно-правне и кривично правне области, као и познавање државног Устава и административног уређења државе. Писмени испит састоји се из једног задатка из области материјалног или процесног приватног права и једног задатка из области материјалног или процесног кривичног права. Овај је испит тајаа за време израде задатка. § 16. Сматра се да је кандидат положио испит кад четири члана комиси]е гласају да је испит положио. Саветовање и гласање одбора је тајно. Одлуку саопштава председник јавно. Кандидату одбор издаје бесплатно уверење о положеном испиту. Овако положени адвокатски испит сматра се и као судијски испит. § 17. Кандидат који није положио испит може га полагати после шест месеци. Ко и по други пут не положи испит може га полагати само још једанпут и то по истеку го> дине дана од дана другога испита. § 18. Припраеник, кад му се одобри полагаше испита, полаже за чланове испитног одбора и перовођу награду, коју ће одредити Ми' кистар Правде»