Бранич

Ерој 10 и 11

»Б Р А Н И Ч"

Страна 193

колико се односи на крвне освете, да исти у том иду до истребљења и једне мушке главе у кући. И према том обичају, у овом конкретном случају, Мет Тахир је остао неосвећен, и остала је дужност његових наследника — задругара — на име: опт. Незира или неког другог његовог задругара да убије неког од укућана: синова или најближих рођака пок. Арифа Соколз, или осуђеног Цен Ћупа. Да је „доказана крвна освета " заиста таква околност какву § 118. К. С. П. тражи да би се могла узети као ближи основ подозрења, суд налази и по томе, што по тач. 4. § 121. К. С. П. „доказана мржња" је ближи основ подозрења, док крвна освета је јачи ступањ непријатељства од мржње или претње, какву предвиђа овај законски пропис". Али Скопљански Апелациони Суд пресудом својом Бр. 4112. од 5. октобра 1928. год., између осталог, преиначио је наведену пресуду Пећског Првостепеног Суда, и у погледу овога основа са ових разлога: „Што је Првостепени Суд погрешио што оптуженом Незиру Садрији није узео, да је крвна освета основ из тач. 4. § 121. Крив. Суд. Пост., јер је то таква околност, да се може вероватно узети, да је опт. Незир извршио ово убиство, као што је Првостепени Суд дао разлоге, али само није тачно определио тачку под коју се ова околност из § 118. Крив. Суд. Пост. може подвести". Као што се види, Скопљански Апелациони Суд, а у томе се сложио и Касациони, стао је на гледиште, да је крвна освета ближи основ подозрења из тач. 4. § 121. Крив. Суд. Пост., а не нов основ из § 118. у в. § 121. Крив. Суд. Пост., као што је био Првост. Суд нашао, а чије смо разлоге о томе мало пре цитирали. Апелац. Суд за ово своје мишљење није дао никакве разлоге, ма да је то требао учинити, када је, поред осталога и у овом преиначио пресуду првостепеног суда. По нашем мишљењу ближи основи подозрења (тсјЈсЈа ргохЈта) предвиђени у § 121. Крив, Суд. Пост. наведени су примера ради. Један од тих основа је и тачка четврта, који се састоји у томе, „што се из намере 1 ) за извршењем кривичног дела изводи закључак на стварно извршење". 2 ) Случајеви из којих се изводи та намера, а које предвиђа овај законски пропис јесу: а) Из претње. или из писмених или усмених изјава, да се то дело хоће да изврши. По Г. Др. Б. Марковићу, 3 ) та претња и из-

') Курсив је наш. 2 ) 3 ) В. Др. Божидар Марковић, Уџбеник Српског Кривичног Судског Поступка, издање 1926., стр. 368,, Београд.

јава мора имати за предмет оно кривично дело, које је одиста и извршено; и морају бити учињени на такав начин, да о озбиљности и садржају њиховом не може бити сумње; и б) Из претње каквим злом, сличном злу које је нането повређеном или оштећеном. А, поред тога, потребно је, да онај који прети и јаку мржњу обелодани противу повређеног. Пошто смо овако видели, шта све садржи ова тачка четврта наведеног законског прописа, онда је потребно да видимо, да ли од услова, побројаних у тој тачци, из којих се изводи намера, садржи у себи и крвна освета, коју је Апелациони Суд, као ближи основ, подвео под ову тачку. Овде нам ваља напоменути, да крвна освета може бити фиктивна и стварна, а ова потоња, опет, колективна и лична. Колективна је кад се врши од породице противу породице, као што је у овом примеру био случај, а лична, кад је појединци врше један противу другога. 1 ) Код крвне освете претпоставља се претња да ће да се изврши кривично дело, те би се с обзиром на то могла и подвести под случај наведен под а), — али како у том случају та претња мора имати за предмет оно кривично дело које је и извршено, онда не би. Јер код овакве к^лективне крвне освете, она се врши од породице против породице. Не зна се, који ће члан породице бити објекат освете, и који ће је члан друге породице извршити. На свим члановима једне породице — кућне заједнице, првенствено мушким, 2 ) лежи дужност да освети свога убијеног сродника, према којем било члану, опет, мушком, друге породице, из које је убица. Наравно, води се рачуна о томе, да се освета изврши на што гласитијем члану породице, јер у толико је боље освећен покојник, али то не мора да буде правило, јер то је често неизводљиво. Што се тиче личне крвне освете она би се могла подвести под овај случај. У другом случају (под 6')), као што смо видели, тражи се да постоји претња злом, подобним злу које је нането повређеном или оштећеном, и, поред тога, да је према овима јака „мрзост" или „љутња" обелодањена. Ми смо раније рекли да се код колективне крвне освете, а тако исто и код личне, претпоставља претња да се изврши онакво кривично дело какво је учињено. А у тој самој претњи, код крвне освете, састоји се и мржња, коју законодавац у овој тачци предвиђа. Стога и колективна и лична крвна освета могу се подвести под овај случај. Јер онај !) Др. Илија М. Јелић. ор. сН., стр, 10. 2 ) Др. Илија М. Јелић, ор. сИ., стр. 29.