Бранич

Страна 6

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9'

познат, на пример, у немачком праву. Дакле код нас и пријем за част и плаћање, за част могу да се изврше без икаквих неповољних последица по интервенцијента, ма да меница није била протестирана због непријема или неисплате од стране трасата (§ 49. и мотиви за § 61), Спомиње се још у књижевности меничног права тако звани Оек/агаИопз рго1ез1 — када протестант и протестат је исто лице, — на пример, када је ималац менице у исто време домицилијат по истој меници. Али то је један обичан протест због неисплате. Какав је правни значај протесШа? — По новом закону и протест због неакцепгирања и протест због неисплате јесу услови остварења права регреса. Исти је значај и протеста због несигурности. Само у случају протеста због неисплате регрес врши се после

доспелости, а у осталим случајевима-и пре доспелости. У овој тачки постоји врло значајна разлика између нашег старог и новог права: по старом је закону протест због несигурности давао право само на регрес због обезбеђења (на пр. § 90. Србијан. Тргов.. Зак.), а не на наплату менице од регресних дужника пре доспелости. То је једна новина, која је унета у менично право Хашким Реглманом а која је одавде пренетау наш менични закон. Из наведеног види се како је пажљиво и детаљно разрадио наш законодавац питање меничног протеста. Сада је на пракси да спроведе у живот корисне законске одредбе те подигне у пословном свету углед протеста као акта, који јако утиче на глас и кредит трговца.

Истраживање ванбрачног очинства ио црногорском законодавству — Јов. Б. Мијушковић —

I. Под утицајем старинског схватања, још и данас ванбрачно дете смагра се за срамоту, бар код нас Срба. Вероватно, да ово долази отуда што се полно опћење, по схватању широких народних маса, сматра неморално; а, тако исто, и рађање ванбрачне деце, која су последица таквог полиог оплођења. Идући даље, за таквим схватањем, друштво другче гледа на брачну, а друкче на ванбрачну децу. Али не само да то чини друштво, већ и законодавци, иако су и једна и друга деца плод природне функције. По Форелу, 1 ) делити децу на брачну и ванбрачну и на тај начин јавно жигосати ванбрачну децу и њихове матере, неморално је. Али ипак, макако да је то неморално, ни најсавременијим законодавствима није успело потпуно изједначити ванбрачну децу са брачном, бар у погледу њихових права према очевима. Нарочито не тамо где је истраживање очинства отежано разним условима; а како је тамо, где је потпуто забрањено, о томе и да не говоримо. Забрана истраживања очинства ванбрачне деце раније, када је број ове био много

мањи, могла се некако и правдати, пошто> и друштво и држава нису од тога осећали толики терет, колико то осећају данас, када> се број такве деце све више повећава. Стога се осећа све већа погреба, да се допусти истраживање очинства ванбрачне деце, што су готово са малим изузетком, све европске земље и учиниле 2 ). Јер и правичност захтева,, да се сваки отац брине о својој деци, била она брачна или не. Но поред свега тога, и тамо где је истраживање очинства дозвољено, још увек има и имаће велики број ванбрачне деце, за које: се не може утврдити ко им је отац, те су она као и нанбрачне матере тежак и друштвени и државни проблем. Јер, како каже г. Др. Аранђеловић, 3 ) у питању је огроман број ванбрачне деце у земљи, будућих гра-

*) Др. Август Форел: Полна етика с примерима етичко-полннх сукоба из живота, с немачког превео М. С. Недић, Београд, 1923, издавачка књижарница „Напредак", етр. 11.

2 ) Од савремених законодавстава истраживање ванбрачног очинства допушају ова: немачко, француско, швајцарско, чехословачко, аустријско, угарско, пољско,, финско, шведско, норвешко, данско, холандско, белгијско, шпанско, португалско, и у нашој држави у областима у којима важе аустро - угарски приватно правни закони (В. Др. Аранђеловић. Ванбрачна мати и дете, правне расправе, библиотека за правне и друштвене науке, 18. Београд, 1926, стр. 78.); а „за сада ачи са сталном тенденцијом за поправком ванбрачног детета, није допуштено истраживање ванбрачног очинства у Грчкој, Румунијп (старим крајевима), Турској и Луксембургу*. 3 ) Др. Аранђеловић, ор. сЦ. стр. 78.