Бранич

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 59

4.) Чехословачка која још није ушла дефинитивно у Савез; и 5.) Енглеска, Аустрија и Холандија, као посматрачи. Нису присусгвовали Скупшгини, а извинили су се због недоласка, представници адвокатских организација из Немачке, Канаде, Сједињених Америчких Држава, Финланда и Мађарске. По извршеном представљању делегата и пошто су прочитани поздравни телеграми, извршен је дефинитиван пријем Чехословачких Комора у овај Савез. Затим се прешло на другу тачку дневнога реда: усвајање статута. У дискусији, која је по овоме предмету поведена, учествовали су и наши делегати. Тако је Др. Видан Благојевић предложио измену чл. 8. статута. Овај члан је у првој редакцији гласио: „Молбе за пријем у Савез имају бити упућене Управи најмање на три месеца пре Конгреса." Налазећи да је овај рок и сувише дугачак, г. Др. Видан Благојевић је предложио, да се, он смањи на један месец, што је Скупштина једногласно усвојила. Побуђен околношћу што је Швајцарску на овој Скупштини заступао г. Дијази, адвокат из Париза, а у вези говора Аустриског делегата Др. Хофнамстела, наш делегат г. Љуб. В. Стефановић предложио је, да се, путем статута реши то питање, о томе: да ли једна држава може опуномоћити делегата друге државе да је пред Савезом заступа. После дуже дискусије, а због деликатности овога питања, решено је, да ее по њему донесе одлука на првом наредном Конгресу. Пошто је статут у целости усвојен прешло се на трећу тачку дневнога реда: избор привреме Управе. У Управу су ушли представници Француске, Белгије и Луксенбурга и то свако од ових нација са по три члана. Даље је изабран по један члан из осталих делегација држава које су дефинитивно примљене у Савез. Из наше делегације изабран је за члана Управе Савеза г. Љубомир В. Стефановић. Пошто је решено да се Конгрес одржи 15. новембра 1928. год., у Брислу, седница је закључена. О овоме Конгресу међутим не можемо дати никакав извештај, пошто је одложен и незна се када ће се одржати. После Скупштине од 21. маја пр. год., пријавило се још неколико држава да ступе у Савез и о пријему њихових организација решаваће се накнадно. 14.) Чл. 380 Финансијског Закона за 1928. — 1929. год. — На интервенцију овеУправе, Влада је прихватила предлог, да се укине чл. 50. Уредбе о пословном реду у Држав^

ном Савету, по коме је Државни Савет решавао по тужбама и жалбама без присуства парничних страна. Ово своје тражење Управа је базирала поред осталог и на чл. 41. Закона о Државном Савету, по коме Државни Савет решава само по жалбзма без позива странке, што значи да је Савет по закону апсолутно био позван да за тужбе одређује рочишта. Тражећи у исто време да се и по жалбама примени контрадикторни поступак, Управа је у главном успела са својим захтевом и тако је постао чл. 380. Фин. Зак., који у целости гласи: „Члан 50. Уредбе о пословном реду у Државном Савету укида се. Само по тужбама противу указа и решења о разврстању државних чиновника и службеника, судиће Државни Савет и даље без рочишта." Ову одредбу су поздравили радосно сви адвокати, а и на пракси се показало, да је Управа добро учинила што је ово питање покренула. Зато се и надамо да приликом састављања новога закона о Државном Савету овако створено стање неће бити измењено.

Што се тиче административног рада, он је, и ако обиман, увек отправљан уредно и на време, тако, да је Управа за све време била ажурна.

Са жаљењем морамо констатовати, да ни овај извештај, као ни ранији, не може бити завршен без једне листе преминулих другова. Тако у току прошле године, по одржаној Скупштини, и у току ове 1929. г. умрли су: 1. Јован Ђ. Авакумовић, 2. Светозар Поповић, 3. Димитрије Тасић, 4. Таса Кузмановић, 5. Живко Ј. Живковић и 6. Благоје Барловац. Управа је у свакој прилици изјавила саучешће, а сада молимо све присутне да још једном, у име последњег опроштаја, кликнемо: „Слава им!"

Завршујући овај извештај и подносећи га Скупштини, Управа јој захваљује на указаном поверењу и моли Скупштину да јој изволи дати разрешницу. Секретар, Председник, М. Ж■ Живадиновић О. Б. Благојевић Први подпредседник, Љуб. В. Стефановић Други подпреседник, Др. Драг. Јанковић