Бранич

Страна 44

„Б Р А Н И Ч"

Врој 1—6

законика у случају, кад је законски пропис из посебног дела старог казненог законика блажији од одговара.јућег прописа новог кривичног законика. То се најбоље потврђује овим примерима: 1., Ако се сада суди кривцу за више кривичних дела из § 93. старог казненог законика, који одговара § 127. новог кривичног законика и који је блажији од § 127. новог крив. законика а дела се налазе у реалном стицају, онда суд има да одлучи, да ли да примени § 69. старог казн. зак. или § 62. новог кривичног законика. По нахођењу Касацноног Суда има се применити § 69. к. з. и ако је он строжији од § 62. новог крив. зак., јер се за свако дело одмерава казна, па се те казне сабирају, док се по § 62. новог крив. зак. изриче једна казна за најтеже дело. 2., Ако се сада суди кривцу, који је под владом старог закона учинио једно дело из § 210. старог казн. зак. и једно дело из § 173. истог зак. Како је казна за једну увреду из § 213. старог казн. зак. блажија од казне за исто дело, предвиђене у § 257. новог кривичног законика а казна за лаку повреду из § 173. старог казн. зак. строжија од казне, предвиђене у § 181. II одељ. новог кривичног законика, то се по нахођењу Касационог Суда, за дело јавне увреде сме применити § 213. казн. зак., као блажији, а за дело лаке повреде тела § 181. од. II новог кривичног законика, опет као блажијег. Сада наступа питање: да ли ће се у овом случају применити § 69. старог казн. зак., или § 63. новог крив. законика. Неоспорно је да је § 63. новог крив. законика блажији од § 69. старог казн. зак. и по принципу примене блажијег закона, у овоме случају има се применити § 63. новог крив. зак. Међутим са гледишта Каеационог Суда не може се одговорити на ово питање. 3., Ако је дете у четрнаестој години са разбором учинило дело из § 213. старог к. з. а суди му се за време важења новог кривичног законика, онда би се, према гледишту, које заступа Касциони Суд, имала изрећи казна по § 213. старог казн. зак. (који је блажији од § 297. новог крив. зак.) с обзиром на § 57. старог казн. зак. а то би било противно §§ 14. и 26. новог крив. зак., који су блажији за кривца, јер се деца V смислу § 14. новог крив. зак. не кажњавају. 4., По чл. 3. Уредбе о убрзању рада. код судских и иследних власти у вези § 156 а крив. суд. пост., кривцу се у издржану казну има урачунати и више одлежани притвор а по § 77. новог крив. зак. кривцу се има урачунати сав одлежани притвор, рачунајући колико дана притвора толико да-

на затвора или робије — не претварајући затвор у робију, као што то прописује § 22. старог казн. зак. По принципу примене блажијег закона има се у сваком случају применити § 77. новог крив. зак. као блажији. Међутим према гледишту, које заступа Касациони Суд, овај се законски пропис не може применити кад је кривац осуђен за дело из § 156. старог казн. зак., који је блажији од § 167. новог крив. зак., већ му се у том случају више одлежани притвор има претворити у робију по § 22. старог казн. зак., па робију одбити од досуђене казне а то је очигледно противно § 2. и § 77. новог крив. зак., који се у овом случају има применити. 5., По §§ 60—63. старог казн. зак. казна се може ублажити или спустити испод минимума само ако кривац има две или више олакшавних околности, док се по § 70. новог крив. зак. казна може ублажити, кад кривац има једну олакшавну околност. По принципу примене блажијег закона има се применити § 70. новог крив. зак., као што је то Апелациони Суд узео у овом случају, јер је овај законски пропис блажији од §§ 60 — 62. старог казн. зак. —• док Касацииони Суд у горњим примедбама заступа противно гледиште. Сви ови примери, поред изложеног, јасно показују, да је гледиште Касационог Суда противно принципу примене прописа блажијег закона и да се, као погрешно, не може усвојити и примењивати у судској пракси." Касациони Суд у својој општој седници од 1 марта 1930. г. Бр. 22676 усвојио је поменуте примедбе свога I оделења а речене противразлоге Скопљанског Апелационог Суда одбацио. т. и. Кормчија и развод брака § 93 Грађ. Зак. побраја случајеве у којима се брак уништава, а § 94 оне случајеве у којима се брак разводи. Досадања правна пракса узимала је да су случајеви за уништај и развод брака у закону лимитативно побројени. Али и ова је пракса имала својих изузетака с обзиром на законску одредбу по којој Кормчија духовним властима за управљање служи. Тако је у случају развода брака између М. и његове госпође Н. Велики Духовни Суд противно пресуди нижег суда применио Кормчију и за случај, који у закон није пренет. М. је тужио своју жену да му је била неверна, и да му је она сама пред сведоцима признала, да је с његовим момком живела у недозвољеним односима. Сведоци нису тврдили да су такво признање жене