Бранич

Глраг.а 48

,в р д н и ч"

Број 1—6

нице, јер правни посао: уговор о преносу робе, на коме се тужбено тражење заснива није трговачке природе. Каоациони Суд примедбама својим од 1929. године поништио је ово решење наводећи следеће: Погрешно Суд налази да пије надлежан по томе што у овом случају правни посао закључен између тужилачке фирме и тужене Дирекције Државних Железница није трговачке природе, јер држава, како то суд наводи, превоз и подвоз робе железницом не обавља у циљу добити, већ у општем интересу, па према томе, како железнице нису предузеће подвоза са спекулативном сврхом, то уговор између тужиоца и државе није трговачке природе да би постојала надлежност трговачког суда. Овакво нахођење суда погрешно је с тога, што по § 16. т. 2. закона о устр. трг. суда, — Трговачки Суд надлежан је за све спорове,који се односе на трговачки посао, а по § 17. т. 3. истог закона, као трговачки посао сматра се свако предузеће подвоза на суву и на води т. ј. без обзира да ли се врши железницом или другим подвозним средствима, или да ли га врши држава или неко други, при чему је за извиђање и пресуђење овога спора надлежан трговачки суд. * На излагања и разлоге Касационог Суда може се приметити следеће: Основни принцип на коме почива трговина јесте циљ зараде. Трговати значи посредовати при размени, преради, и преносу економских добара, са циљем да се при овом посредовању постигне извесна зарада. Правни послови, који овог обележја немају нису трговачке, већ грађанске природе. Законодавац је трговачке послове, као облике у којима се јавља трговина побројао у § 17. зак. о устројству трговачког суда, при чему је за критеријум узео намеру трговачке зараде, коју су имале у виду уговорне стране, ступајући у међусобне правне односе. Ово се најбоље види, ако • расчланимо одредбу § 17. поменутог закона, у коме су трговачки послови побројани. По тач. 1. ове уредбе уговор о купопродаји робе, — трговачки је посао, ако је роба купљена ради препродаје, По т. 2. сваки уговор између трговаца, закључен ради трговине трговачки је посао. Међутим уговор закључен између трговаца, ради приватних потреба није трговачке, већ грађанске природе, јер му недостаје битни елеменат т. ј. намера трговачке зараде. По тач. 3. исте одредбе свако предузеће подвоза без обзира каквим се средством

подвоз обавља, и да ли се обавља на суву или води трговачки је посао, јер основни принцип на коме овакво предузеће почива јесте тај да се помоћу спекулисања при преносу добара, прибави извесна зарада. У нашем случају уговор је закључен између државе с једне стране и појединаца с друге стране и о« по својој природи није трговачки посао, већ правни посао грађанске природе. Држава поред основних задатака, које она врши, узела је на себе и друге многобројне функције, међу њима и саобраћај, који она обавља у општем интересу у корист целине, Саобраћај на државним железницама не обавља се у циљу трговачке зараде, већ у општем интересу, ради задовољења потреба народне привреде, војних и других општих потреба. Нелогично би било претпостављати да се држава подижући железнице кроз какав пасивни крај и улажући у то огромне капитале, руководи трговачким обзирима. Према томе, јасно је да циљ, у коме је држава преузела саобраћај у своје руке, није трговачка добит, већ општа корист. Следствено томе уговори о преносу и превозу робе, које закључује Дирекција Држав. Железница, као државна установа, не може имати трговачки карактер, јер јој недостаје — намера трговачке добити, а то је својство битно за природу трговачког посла. Шта више у свима оним случајевима када држава чини акте пословања, односно у свима случајевима, када се она појављује као приватно-правна личност, не врши никакве трговачке послове, јер је зато потребна намера трговачке добити, а држава у свима својим пословима руководи се јавним интересима земље. Противно становиште овом тумачењу довело би нас до апсурдних закључака. Да наведемо само један пример. држава се стара о набављању лекова, који су потребни, ради одржавања здравља њених поданика. Ове лекове она даје бесплатно сиромашним појединцима или уз накнаду т. ј. уз извесну цену. Предузеће набављања по тачци 4. § 17. зак. о устројству трговач. суда трговачки је посао. Али никако не може се претпоставити да би оваква делатност државе имала трговачки карактер. Не би се ваљда мислило да држава тргује на рачун здравља њених поданика. Према томе тумачење Касационог Суда да је свако предузеће подвоза на суву и води трговачки посао не може се примити. Заиста стоји то, да је споредно за карактер трговачког посла, каквим се средствима обавл^а саобраћај, да ли железницом или другим превозним средствима, као и то, да