Бранич

Број 7 —10

„Б Р А Н И Ч"

Страна 85

није узео као нужну изузетност, а не професију — он би тај неминовни захтев из § 11 старог пренео у § 58 новог К. С. П. А кад то није учинио, онда значи да он на њихову редовну функцију браниоштва коју би вршили у виду занимања — никад није ни помишљао. Кад би се дукче узело онда бн значило да је могуће да један пензионисани судија или бивши адвокат, који је под стечајем, који је недостојан сваког поверења, који се бави пословима недостојним за јавног радника, или који се не слажу с угледом, чашћу и независношћу позпва, који је можда и отпуштен због нечасне кривице — против свега тога брани част, слободу и животе других, значило би да неко, који сам нема части —- брани част другога. Значило би даље, да овакво лице ту деликатну и одговорности пуну функцију без нужних моралних квалификација може да обавља, а да при томе буде још награђено са три привилегије: да не мора поседовати нарочите моралне квалификације, да не плаћа никаквих пореза и дажбина на своје приходе, и да не подлежи никаквој контроли или надзору своје професионалне организације, коју закон само зато не предвиђа, што он пофесију бранилаца - неадвоката, као такву уопште и не познаје. Буде ли се § 58 новог К. С. Г1. тако протумачио, да браниоци - неадвокати под појмом „оспособљења" морају имати не само стручне већ и ове друштвене и моралне квалификације које су нужне за звање адвоката, судија и јавних бележника, онда би они пре сваке одбране морали давати доказе да испуњавају све услове које ови специјални закони траже. Тако би бивши адвокати морали код сваког конкретног случаја да даду онај читав низ доказа које захтева § 4 Зак. о адвокатима. Може се истаћи питање: зашто код сваког случаја? Зато што бранилац - неадвокат нема своје професионалне организације, која би одговарала адвокатској комори, а која о раду и свим

појавама код својих чланова води строги надзор. Адвокатској комори један адвокаг при упису у именик даје све ове доказе, а комора бдије да адвокат буде избрисап истог момента, када се било који од ових доказа обеснажи. Тако се ови докази док је адвокат у именику одржавају у перманентној важности. Тога нема код оног реда, који не би имао такве своје јавно - правне организације и надзора. Један бранилац - неадвокат може даиас бити солвентан и часан, а сутра пасти под стечај, постати куплер или бити оптужен за неки ординарни фалсификат. Нема власти да га из функције искључи, те он би сутра могао да брани угрожену част, слободу или живот другог лица. Овлква аномалија немогућа је као правило, а ред бранилаца - неадвоката искључен је као професпја. Ово тим пре што појам „оспособљење" из § 58 новог К. С. П. тумачен логички и граматички обухвата само школске, дакле стручне али не и морално - друштвене квалификације. Без последњих нема професије јавно - правне природе, те да је законодавац у браниоцима - неадвокатима хтео такву професију, он би ове иеопходне квалификације законом предвидео, бар у оној мери у којој је то чинио § 40 хрватског казненог поступника и још чини § 11 старог К. С. П. Бране ли браниоци - неадвокати у виду занимања, односно за награду, а они ради награде и стварају ову немогућу и противзакониту професију — онда такав рад преставља несумњиво кривично дело пискарања из § 120 Зак. о адвокатима. Бране ли пак изузетно услед недостатка адвоката или по специјалној жељи својих пријатеља и других лица — онда су они у праву давања одбране, али нису у праву примања награде, коју нови крив. суд. пост. нигде не предвиђа. Најмање су у праву да брањења врше у виду занимања, јер то је улога коју је законодавац оставио пред законима и својој комором одговорним адвокатима.

Отварање етечаја по новом стечајном закону Д-р Арсен М. Чубински адвокат

Главни услов, за који закон везује могућност отварања дужнику стечаја, јесте неспособност за плаћање (инсолвентност) и тек изузетно, за правна лица и заоставштине, — презадуженост. Ова два појма, ма да се у животу најчешће дешава, да инсолвентност долази

као последица презадужености, ипак се не поклапају. Презадуженост је, по одредби самога закона (§ 68), такво стање дужникове имовине, када пасива премаша активу, „када дугови прелазе његову имовину"; док се под инсолвентношћу разуме само нелик-