Бранич

Страна 4

Број 1 — 2

традиција које је једино још стара Аустрија, али не више и нова, сачувала. Најзад ми знамо противаргуменат, који се нарочито нама истиче: Зашто је и Србија усвојила била тај законик? На то бисмо имали да одговоримо оно што је изнео наш колега и пријатељ Д-р Мих. Констатиновић, проф. Суботичког Правног Факултета у чланку: „Аустријски или Црногорски Грађански Законик" у „Друштвеном Животу" св. 5. — Нови Сад, 1930. год. Још 1828. г. почео је у Србији рад на доношењу главних закона, за чији су основ служили Наполеонових пет законика, између којих и његов Грађански законик- Наполеонов Грађански законик у Србији са свима његовим либералним концепцијама био је страшило за Аустрију. Онда у Европи свемоћни Метерних успео је да убеди кнеза Милоша, који је 1836 год. напустио сав дотадањи рад и замолио Аустрију да дозволи Новосадском градском сенатору Јовану Хаџићу и Земунском биргермајстеру Лазаревићу да пређу у Србију и узму у своје руке израду закона у Србији. После већ знамо шта је било. То је била велика дипломатска интрига, па чак и политички притисак, и тај долазак Хаџића и Лазаревића у Србију, аустријска диплсматија је сматрала као велики успех. Али данас кад нема Метерниха и Аустрије из 1836. године, ми хвала Богу можемо тражити оно што је најбоље и што највише одгонара нашем народном живсту и његовим традицијама у правним односима. Није ту само аустријско законодавство- Постоји Француски Грађански Законик. Постоји Немачки Општи Грађански Законик, једно ремек дело приватно правног законодавства. Постоји и Швајцарски Грађански Законик исто тако изванредне вредности. Постоји потпуно модеран пројект Мађарског Грађанског Законика. Постоји најзад Богишићев Црногорски Имовински Законик, који је синтетизирао схватање привашо правних односа нашег народа од Душановог Законика па до данашњег доба. Ни питање времена не игра нарсчиту улогу у изради нових закона. Наполеонов Грађански закон био .је производ само четворомесечне радње његових редактора. А ти редактори, који су имали да сложе и резимирају текозине Француске Револуције и напионалну традицију, да измире гледишта непомирљиво -супротна, као у питању цивилног и црквеног брака, сигурно су имали Еише тешкоће него што би је имали редактори Југословенског Грађанског Заксника данас са свом духовном сликовитошћу живота српског и хрватског сељака, са. свом једнообразношћу југословенске буржоазије и са свом једноликошћу југословенских радничких маса. Најгад ми бисмо се у прилог нашег излагања и гледишта могли позвати и на самог законодавца аустријског. У промулгационом указу цара Франца од 1. јуна 1811. године, којим