Бранич

Страна 16 „Б Р А Н И Ч" Број 1—2

Д- може појавити као сопственик менице, онда се он може појавити и као пуномоћник, које је право мање од права сопствености, и овим обухваћено." Пре свега сопственост или СЕојииа је неограничено право располагања извесном ствари, а пуномоћство је један уговорни однос. Поставља се озбиљно питање, на који начин сопственост, као једно право чија је садржина обележена неограниченим правом располагања, може да „обухвати" пуномоћство, као један чисто уговорни однос. Истина, то право неограниченог располагања са извесном ствари или правом, титулар истога не мора вршити сам лично, већ то може чинити преко пуномоћника. Али да ту власт, у име њега и за рачун његов може вршити неко друго лице, потребна је за то његова изречна изјава воље, његово овлашћење. Без те изјаве воље нема пуномоћства, ни пуномоћника, а те изјаве, у овом случају, нема, или боље, трећа лица и суд, ту изјаву не виде, јер о њеном постојању није поднет никакав доказ. Рећи да право сопствености у себи обухвата и уговор о пуномоћству, то је доиста теорија, која неће наћи, зацело, ни једног присталицу међу правницима. То је нелогичност која ће као таква и остати. На крају, адв. Д. као притежалац менице, могао је се појавити само као сопственик исте, и преко тога ништа више и ништа даље. Тврђење, да га је суд требао сматрати као пуномоћника „у толико пре што је он тај који означава Ш нелера за сспственика", неразумљиво је у најмању руку. Ми не видимо одкуда се и из чега изводи то тако широко право Д. да „означава" сопственике, по својој вољи и своме избору. Али, када такс- ствар стоји онда је згодно и практично, да: отклонимо приговоре које менични дужници имају према нама, као сопственику менице; избегнемо плаћање порезе на ренту; отклонимо од себе извесне кривичне последипе од фалсификованих меница; на тај начин што ћемо за сопственика менице означити неко треће лице, неку скитницу којој се трага незна, некога ксји и не постоји, а ми ћемо се појавити као њихови пуномоћници. Пореске и полицијске власти нека траже, узалудно, властодавце, а иуномоћник, којн не дела у своје име и"за свој рачун нека буде потпуно мкран и безбрижан.' Према изложеној одлуци, то би изгледа нам„ могло бити.