Бранич

Страна 38

,Б Р А Н И Ч"

Врој 1—2

је за расправу тога спора надлежан Варошки, а не Трговачки Суд. Такав пример, на коме би му нарочито били захвални, побудио би више судове да се и у овом питању, тако важнс м, устали судска пракса. Саопштло Самуило Демајо, адвокат Изразом „плаћање код поверисца" не одређује се домицил менице. I. Решењем Смедеревског Првостепеног Суда од 17- јула 1930. Бр. 21.С46 одобрена је прибелешка на непокретност С. Ђ-, из Смедерева. Правдајући ту прибелешку поверилац С. К., из Београда, поднео је тужбу Београдском Тргозачком Суду, пошто је на меници било означено — „плаћање код повериоца". Београдски Трговачки Суд је нашао, да је израз „плаћање код повериоца" без икакве правне вредности. Јер место плаћања греба да је означено у управно-политичком смислу, тако да. не постоји никаква сумња Нарочито зато, што меница средством меничног преноса иде из руке у руку, из места у место, из државе у државу, тако да би се место плаћања, према домицилима разних повериоца, стално мењало- А смисао је закона да се месго плаћања менице једном за увек тачно одреди. Стога се у овом случају као место плаћања има узети место, означено поред имена трасата, а то је Смедерево- Са тих разлога је својим решењем од 8. октобра 1930. год. Бр66.920 одбио тужиоца од тражења, као упућеног ненадлежном суду. II- С. К. је на то решење изјавио жалбу и у истој навео: да место плаћења не мора бити означено географским именом тога места, већ и речима, које неће никога довести у сумњу на које се место у конкретном случају мисли. Меница у питању издата је по наредби С. К. из Београда, који је на истој меници издавач и тужилац. Стсга је трасат, акцептирајући меницу са ознаксм „плаћзње код повериоца" био свестан тога да је плаћање у Београду, пошто је и поверилац из Београда. Према томе и у овом случају као место плаћања одређено је место у управно - политичком смислу, само је изражено другим речима, али је ипак потпуно опредељеноРезоновању суда да израз „плаћање код повериоца" може створити пометњу зато, што менина иде преносом лако из руке у руку, — било би места кад би у овом случају на меници, у току рока, било више поверилаца, што би вероватно могло изазвати пометњу код акцептанта. Али у овом случају тога нема, и Суд је требао да цени ствар према ономе што постоји, а не према ономе што би могло настати. Јер суд не