Бранич

Страна 42

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 —2

суда зато што се из акта овога предмета види да је тужено осигуравајуће друштво своје седиште из Сарајева пренело у Београд и протоколисало фирму код тога суда 15 јуна 1927 год. под Бр. 40170 после закљученог уговора о осигурању, а пре покретања овога спора, те се сагласност уговорача да им еЕентуалне спорове расправи надлежни суд у Сарајеву има сматрати да је потекла једино с обзиром на тадашње седиште туженог друштва, иначе с погледом на данашњи домицил друштва, Београд, таква клаузула у уговору била би нелогична и противила би се самој природи посла, те се не може претпоставити да би се и под садашњим измењеним приликама сагласили у томе погледу, што се најбоље види да је тужено друштво позивајући се на домицил одбијало надлежнс-ст суда у Сарајеву". Ово гледиште Касац- Суда не изгледа нам тачно. На излагања и разлоге Касап. Суда има се приметити следеће: У обласги приватног права редовно је да се правни односи заснивају, мењају и гасе изјављеном вољом појединаца, у колико је она саобразна објективном праву. Појединцима се за регулисање њихових односа оставља широко поље. Правна правила примењују се за случај да појединци своје односе нису друкчије регулисали, но што их закон регулише. Ако су пак то учинили онда њихова воља ступа на место закона : ,,Воља а наредба човечија заступа закон, а закон заступа и накнађује вољу човечију"- — § 13. грђ. зак. У конкретном случају из поднетог уговора види се да су се нарничари у својсгву уговарајућих страна сагласили да им спс-р пресуди надлежни суд са седиштем у Сарајеву. У питању је месна надлежност а у погледу ове постоји сагласност парничара да им спор пресуди Сарајевски суд. По § 49. г. с. поступка пристајање парничара на стварну надлежност суда не вреди а пристајање на месну надлежносг допуштено је- Забрану у погледу уговарања стварне надлежности законодавац чини због тога, што је ова надлежност одређена у интересу јавног поретка. Месна пак надлежност одређује се у приватном интересу и појединцима закон допушта да могу исту уговарати. Према томе изјава воље парничара у погледу надлежности суда у Сарајеву, садржана у уговору о осигурању, саобразна је згнону и за парничаре претставља закон. Разлагања Касан. Суда, да је овај уговор престао да важи, услед тога, што је тужени променио домицил после закључења овог уговора — нису тачна. Касациони Суд полази од становишта да су странке приликом закључења уговора прећутно пристале на клаузулу — геђиз зхс з1:ап(:Ши$ и изводи даље, да је уговор престао важити, јер су измењене фактичке околности под којима је уговор за-