Бранич

Број 1 — 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 45

знак тога неписменог дужника. Такво тумачење §■ 98. меничног закона лежи пре свега у самој природи меничне установе, пошто је познато да је меница у ствари сурогат новца. Следствено томе издавање менице без обзира да ли су дужници писмени или не, требало би што више олакшати, да би меница могла као новац што брже циркулисати. Међутим ево на какво се становиште поставио Прв. С. О- Б. када је имао конкретан случај оверавања рукознака неписменог меничног обвезника. Лице Н. Н. продало је своје непокретно имање лицу П- П. с тим, да се за рест неисплаћене цене интабулише на истом имању а на првом месту и то по интабулисаној меници, на којој би купац био акцептант. Код издавања менице међутим установило се да је купац П. П. неписмен- Интабулац. протоколиста тада странке упути судији који тврди интабулације, рекавши, да се он не осећа позваним да у см. §. 98. менич ног закона оверава рукознак овог неписменог меничног дужника- Судија пак вели, да и он није надлежан за тај посао, те упути странке судији за неспорна дела- Судија за неспорна дела опет затражио је прописну таксирану молбу и препис оригиналне менипе која се жели издати као и два сведока који лично познају меничног дужника. (Ово последње закон изрично тражи), па тек онда да приступи овери рукознака. За овај посао наплаћена је такса по Т. Бр. 16. и 43- зак. о таксама. Када је на меници најзад оверен рукознак уз писање оверовног текста који је испунио цео формат менице, стран : ке су се вратиле понова судији који прима интабулације и она је тек тада после толиког мучног лутања била удејствована. Код овако разгранатог поступка ево у чему је поверилацпродавац могао бити оштећен у својим интересима у овом конкретном случају- Наиме чиновници интабул. оделења (судије, интаб. протокол. и др.) одбили су да овере рукознак неписменог меничног дужника и упутили су странке пред једну сасвим другу установу, судију неспорних дела. Тиме су странке потпуно удаљене од правног посла који су имале да обаве и то удаљене за извесно време које може да буде фатално за повериоца-продавца у овом случају. Јер, купац користећи се овако опширним и заметним посупком могао је да допусти неком свом другсм повериоцу да се интабулише на продатом имању пре продавца који у цени није потпуно измирен- Од каквог је значаја у томе случају ранг ингабулације то је познато сваком правнику. У начелу пак говорећи, ми би били противу §. 98. мен. зак. и ако би се он правилно примењивао, само с тога. што пн предвиђа врло опширан поступак а уз то још и доста скуп. Када се узме у обзир, да према једној с;атистици код нас неписменсст варира између 70 и 80 од сто, онда је јасно, да