Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 195

код судова приликом потврда протоколација греши, да видимо шта је узрок тим грешкама. По мом мишљењу узрока има два: неправилна примена прописа зак. о таксама и непречишћени појмови о улози Трговачке Коморе код потврда протоколација. Закон о таксама фискални је закон и у главном он прописује само колико ће се у име таксе за извесне послове плаћати. Никакве материјалне прописе закон о таксама не би требао да садржи и у колико их садржи, то се нарочито истиче. Зато се не може сматрати, да је самим предвиђањем таксе за обављање извесних послова, који по материјалним законима нису дозвољени, закон о таксама као доцнији те прописе изменио. У Т. Бр. 154 Зак. о таксама предвиђено је да ће се за судско протоколисање извесних неакционарских друштава платити петострука предвиђена такса, ако се та радња не потврди под личним именом „него под именом, која се обично дају акционарским друштвима". Овај пропис предвиђа дакле таксу за протоколисање јавних и мешовитих ортаклука под безименом фирмом. Закон о таксама доцнији је од Трговач. Закона па се због тога сматра да овим прописом закон о таксама мења прописе трговачког закона, који говоре о фирми јавних и мешовитих ортаклука. Ово није тачно из разлога, које сам горе навео. Закон о таксама предвиђајући овакву таксу није укинуо прописе Трг. Зак., већ је он прописао таксу, остављајући да се материјлним законом утврди могућност оснивања радњи са оваквом фирмом. Кад и материјални закон — у овом случају трг. зак. — неодобрава протоколисање таквих радња, онда се без обзира на зак. о таксама, такве радње не могу протоколисати, све док се материјални закон не измени. Све док се не донесе нов трг. закон, судови су дужни да без обзира на закон о таксама у свему примењују прописе Трг. Зак., који се односе на фирму јавног и мешовитог ортаклука, па према томе не могу одобравати протоколисање трговачких ортаклука, чија фирма није по закону састављена. У чл. 5. зак. о радњама прописано је да се сваки, који жели упражњавати ма какву радњу, која потпада под овај закон, пре но што отвори радњу мора обратити Комори са доказима да има све услове за то, и ако испуњава услове Комора ће му издати одобрење. По овом пропису коморама је стављено у дужност да испитују само лична својства лица која желе упражњавати какву радњу, па ако утврди да оно испуњава све услове, да му изда одобрење. У ствари дакле, комора даје само једну личну дозволу — обртницу. — Ни једним законским прописом коморе нису овлашћене да се упуштају у испитивање законитости фирме, у односе ортачке, начин потписивања фирме и др. Оцена свих оних услова које прописује трговачки законик за оснивање и протоколисање трговачких