Бранич

Драгомир Ивковић, адвокат. ИСПРАВКА ГРЕШАКА У ПРЕСУДИ И РЕШЕЊУ ПО ГРАЂАНСКИМ ДЕЛИМА. Законик о поступку судском у грађанским парницама у §§ 334—335 а. нормира начин исправке грешака у пресуди и решењу. На први поглед изгледа, да је законик ово питање површно решио. Али ако се означени законски прописи правилно тумаче, доћи ће се до закључка да је то питање не само јасно већ и потпуно решено. Законик предвиђа исправке по инициативи парничара, вишег суда и власти, која прусуду односно решење извршује. Да расмотримо ове случајеве редом. I. Исправке по инициативи париичара. Да нагласимо одмах, да законик у овим прописима није мислио само на парничаре у строгом смислу: тужиоца и туженога. Несумњиво је, ако је у споредној интервенцији расправљено питање о мешању у спор одобравањем истог, или ако се деси грешка у самом решењу, којим се одбија мешање у спор, да и умешач има права вршити исправке грешака. Ово исто важи и за заштитника, који се је примио заштите, а још више за интервениента, који, у парници заснованој његовом тужбом, није ништа друго до прави тужилац. Наведена лица — парничари у ширем смислу нису нео.граничени при употреби овога свога права. Закон је њихово чињење у том погледу ставио у границе: „очевиднијих важнијих погрешака писања". Ма да је јасно шта је очевидна погрешка писања, ипак није ближе одређено шта је критериум при деоби грешака на важне и неважне. Јер ако при оцени овога буде од важности субјективно мишљење границе ове деобе варираће. Истина, инициативе парничара може бити и код неважних погрешака, али ко ће дати суд о умесности тога поступка парничара? Несумњиво, да би најбоље гаранције за то дао један други орган изван парничара и суда, чија се грешка исправља. Али закон при овоме није у свему тако поступио. Он је једним делом објективност ове оцене потенцирао незаинтересованим органом, а другим делом оставио самом суду погрешке. Кад ће ту оцену вршити други орган а кад суд по-