Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч

Страна 199

прост. Суд ће у том случају по истеку рока и по датој констатацији благовремености незадовољства односно жалбе, здружити исте са предметом и акте доставити вишем суду, држећи се при томе прописа § 315 Законика о поступку судском у грађанским парницама. Сложенији је поступак кад се исправке врше по извршности пресуде. Но ипак ни ту нема нејасности. Овде долази до изражаја деоба тражења исправака на оне, које иду на штету и у корист парничара. Ако тужилац у предвиђеном ро-ку тражи исправку на своју штету, суд ће по пријему акта без саслушања туженога моћи оценити захтев и донети одлуку. Исправку, која иде у корист парничара, суд ће учинити тек по саслушању и противне стране. При тражењу исправака у пресуди вишег суда не води се рачуна о овој подели. Код ове последње исправке у сваком случају обавезно је саслушање оба парничара. Оно је потребно стога што све исправке, које се траже по извршности, расправљају сами судови погрешке. Ако би се акта доставила Апелационом или Касационом суду без тих саслушања наступило би одуговлачење у самом поступку. У случају потребе тога саслушања виши судови би морали враћати предмете нижим ради допуне поступка и протек времена је ту. За исправке у правном средству нагласићемо овде само то, да њих врши незаинтересован орган — виши суд. Закон је исправкама и путем правног средства и у акту по извршности ишао на то, да што пре буде омогућено даље успешно поступање парничара са извршном пресудом односно решењем. Имајући ово за циљ, закон је код првог начина исправке тежио за тим, да се онај други начин, ако не сасвим избегне, оно бар сведе на најмању меру. Јер у колико се исправке буду извршиле у самом току поступка а пре извршности, у толико ће рад судова бити од веће користи парничару, у чију је корист поступак окончан. Законодавац је у тежњи за тим поставио добре норме, а од умешности парничара зависи како ће их користити. II Исправка по инициативи вишег суда. Инициатива вишег суда при исправкама пресуда и решења толико је незнатна, да се поставља питање да није депласиран овај поднаслов. Ми мислимо, да није, јер инициативе има а питање њене величине без утицаја је на учињену поделу. По слову закона: ако виши суд примети очевидне важније погрешке писања у пресуди и решењу, сам ће их исправити, без обзира што парничари исправку не захтевају у правном средству. То лично опажање вишег суда, ако изазове исправку, сачињава његову инициативу. Обилност подстрека парничара при исправкама чини, да је исправка по сопственом 'опажању вишег суда ређа појава. Ово још и стога, што су