Бранич

Ст, а 1а 308

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

Оео је питање нејасио и спорно а код наших судија у пракси постоје кеједнака гледишта, сд којих један стоји на гледишту поништене пресуде а други по приметбама Касационог суда. У овоме случају Окружни суд за Округ београдски сматра да нема места примени спореднб казне губитка часних права, јер је по § 46 крив. зак. за изрицање те споредне казне меродавна врста и величина досуђеие а не у закону предвиђене главне казне. Позивању Касационог суда на § 314 крив. зак- овај суд ставља као противразлог наређења §§ 70 и 71 тач 4 крив. зак. где се казна строгог затвора за дело из § 314 може заменити казном затвора а у том случају по § 46 крив. зак. губитак часних права не.може се изрећи. За ово дело из § 316 крив, ззк. предвиђена је казна робије до десет година- Она се по §§ 70 и 71 тач. 4 може заменити строгим затвором али се пс нахођењу овога суда у том случају не може изрећи и споредна казна губитка часних права по § 46 јер § 71 тач. 4 не предвиђа тај случај". Касациони суд у својој општој седници од 1 ма.ја 1931 год. под Бр. 5478 усвсјио је примедбе свога I одељења Бр. 4996'31 а речене противразлоге Окружног суда одбацио. Тих. М. Ивановић, секретар Касац. суда И ако је примењен стари казнени законик као блажи по оптуженог, ипак суд не може изрећи и споредну казну полицијског надзора, пошто ова није предвиђена у новом кривичном законику. ПрБОстепеии суд нашао је, да у радњи оптуженог стоји дело из § 221 старог казненог законика, који у свему одговара делу из § 314 нов- крив. законика, а да се казна оптуженом у смислу § 2 новог кривичног законика има изрећи пс § 221 казн. зак. као блажијем, па га .је за исто дело казнио са једном годином дана затвора. Скопљански Апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога IV одељења од 31 марта 1930 године Бр. 4293 поништио је поменуту пресуду Апелационог суда са разлога: .,Кад је суд, ценећи који је закон блажи у смислу §'2 нозог крив. зак., нашао, да је стари кривични законик блажи, те дело квалификовао и казну одмерио оптуженоме по томе законику, - онда је суд био дужан тај закон у целини да примени на све околности, које утичу на врсту и величину казне. осем не урачуцавање одлежаног притвора у казну, које се урачуназање има извршити по § 77 новог кривичног законика, јер ово урачунавање притвора не утиче на величину казне зећ само на извршење досуђене казне. а не да дело квалификује и казну одмерава по једном кривичном законику а околност поврата да