Бранич

Ђ. Остојић, судија НЕКЕ ЗАМЕРКЕ НА НОВИ ЗАКОН О ИЗДАВАЊУ ТАПИЈА Закон о издавању тапија на подручју апелационих судова у Београду и Скопљу и Великог Суда у Подгорици од 14. децембра 1929. године није био дугог века. Његова обавезна снага трајала је од 7. марта 1930. до 18. јула 1931. године, када се почео примењивати нови истоимени закон од 30. маја 1931. године. С формалног гледишта сасвим нов, овај закон у ствари садржи само измене и допуне раннјег закона. Главни принципи на којима је почивао ранији закон остали су исти, а поступак је негде упрошћен или проширен, како се показало потребно према стеченом искуству у примени ранијег закона. Но, како је по среди нов закон којим су укинуте све одредбе ранијег закона и правилника за његово извршење, то су се одмах у почетку примене новог закона истакла извесна питања, која по својој природи треба да буду регулисана у прелазним наређењима. Сем тога, у колико закон о издавању тагшја налази примену на територији општине Града Београда, због чијег развића је донет и специјалан закон о проширењу атара на рачун суседних сеоских општина од 12 - X - 1929. г. јављају се у пракси извесне правне и фактичке сметње, које би требало такође што пре отклониги, како би се избегло неједнако тумачење и постигло брзо поступање, које се и желело новим законом о тапијама. И у тој тежњи, не улазећи у критичку оцену осталих одредаба новог закона, овде ће се само изнети неколико момената, који могу бити од интереса за што брже и правилније решење истакнутих питања. Прво питање је актуелно и односи се на одредмбу § 39 новог закона о издавању тапија. Истина, у поменутом законском пропису предвиђено је, да ће за даљи рад на тапијама које се код суда затекну важити прописи новог закона. Али баш та одредба закона у пракси ствара пометњу и питање, како ће се даље поступати са оним предметима, који су се нашли у разним фазама поступка како код среских односно првостепених, тако и код општинских судова. Ако се § 39 закона о издавању тапија